....naslovna strana

....pretraživanje

strana 1 | strana 2 | strana 3 | strana 4 | Bioskolos index

ĆELIJSKI SKELET [CITOSKELET]
Citoskelet je izgrađen od preko 20 vrsta citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika ćelije, kretanje organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija. Osnovni strukturni delovi citoskeleta su:
• mikrofilamenti  među   kojima su najznačajniji oni u mišićnim ćelijama; miozinski filamenti zajedno sa drugim faktorima [joni Ca++, ATP idr.] omogućavaju klizanje aktinskih filamenata što dovodi do kontrakcije mišićnih ćelija;

• mikrotubule [mikrocevčice] su u obliku šupljeg cilindra; u ćeliji se mogu nalaziti kao pojedinačne ili grupisane u snopove; izgrađene su od proteina tubulina;


• prelazni [intermedijerni] filamenti dobili su ime po tome što im je prečnik nešto veći od mikrofilamenata, a manji od prečnika mikrotubula; koliko je za sada poznato, imaju ih samo životinjske ćelije; grade ih veoma različiti proteini.

 

 

 

JEDRO [NUCLEUS]
Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je jedro. Sam latinski naziv - nucleus [jezgro], govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi DNK [geni] u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro reguliše [upravlja] sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK[replikacija] i svih vrsta RNK [transkripcija].

Jedro se sastoji od jedrove opne [nuklearnog ovoja] i jedrovog soka [nukleoplazme]. Nuklearni ovoj je izgrađen od dve membrane : spoljašnje i unutrašnje između kojih se nalazi perinuklearni prostor. Nuklearni omotač sadrži otvore [nuklearne pore] preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. Nukleoplazma je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze hromozomi - hromatin i jedarce [nukleolus].

Hromatin
Hromatin se uočava u interfaznom jedru [to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u tzv. interfazi]. On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telašca - hromozomi. Naziv hromatina [hromozoma] potiče od grč. chromos što znači boja, odnosno, lepo se boji određenim baznim bojama. Hromatin se sastoji od DNK, male količine RNK i dve vrste proteina: histona i nehistonskih proteiona.

1- molekul DNK; 2,3,4 i 5 - kondenzacija; 6-hromozom

Hromozomi
Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi. Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.

Telesne [somatske] ćelije imaju diploidan [grč. diploos = dvostruk] broj hromozoma [obeležava se kao 2n]. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma.

Polne ćelije ili gameti [kod čoveka su to spermatozoidi i jajna ćelija] sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan [grč. haploos = jednostruk] - obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23.

Svaki metafazni hromozom se sastoji od dve sestrinske hromatide i centromere [primarnog suženja]. Ove delove sadrže svi hromozomi, dok se samo kod nekih javlja i sekundarno suženje.

Jedarce [nucleolus]
Jeadrce se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.

ĆELIJSKI CIKLUS
Ćelijski ciklus je život ćelije između dve deobe, pri čemu je jedna deoba uključena u ciklus. Prema tome ćelijski ciklus se sastoji od dve faze - faze deobe [D-faza] i interfaze. Interfaza obuhvata period u toku koga se ćelija priprema za deobu. Pre deobe ćelija mora da udvostruči svoju masu, da bi sve svoje delove podjednako podelila između kćerki-ćelija. Faza deobe kod eukariotskih ćelija obuhvata podelu jedra [kariokineza] i podelu citoplazme i njenih organela [citokineza]. Ćelijski ciklus ima različito vreme trajanja kod različitih ćelija [kod bakterija najčešće traje 20 min, a različitih ljudskih i životinjskih ćelija od 16 - 25 sati].

Interfaza
Interfaza [lat. inter = između] je period ćelijskog ciklusa između dve deobe. Ona je najduža faza u životu ćelije zato što se za vreme te faze obavljaju obimne pripreme za deobu. Deli se na tri faze - presintetička [G1], sintetička [S] i postintetička [G2]. U ključnoj, S fazi, obavlja se replikacija DNK kojom se molekuli DNK dupliraju [od jednog molekula nastanu dva potpuno identična molekula DNK]. Tako ćelija u G2 fazi ima duplo veću količinu DNK nego u G1 fazi. U interfazi se kao najznačajniji proces, pored replikacije, vrši i rast ćelije. Da bi ćelija ušla u deobu ona prvo mora da poraste i da duplira količinu DNK.

replikacija

Faza deobe
Ćelija koja je završila interfazu i pripremila se za podelu na dve nove ćelije, ulazi u deobu. Prokariotske ćelije se dele amitozom [direktnom ili prostom deobom], dok se eukariotske dele mitozom ili mejozom.

Mitoza
Mitozom se dele somatske ćelije sa diploidnim brojem hromozoma, pri čemu se količina DNK pravilno rasporedi novonastalim ćelijama. Kćerke ćelije dobijaju međusobno jednak broj hromozoma [obe su diploidne] i količinu DNK, a istovremeno imaju i jednak broj hromozoma kao majka-ćelija [2n] od koje su nastale. Mitoza se deli na 4 faze: profazu, metafazu, anafazu i telofazu [poređane su po redosledu dešavanja], među kojima profaza traje najduže, a metafaza najkraće. Na samom početku mitoze hromozomi se uočavaju kao dugački konci, po čemu je i sama deoba dobila ime [grč. mitos = konac].

Mejoza [redukciona deoba]
Deoba kojom se obrazuju polne ćelije naziva se mejoza. Pri tome se jedna diploidna ćelija dva puta deli i nastaju četiri haploidne ćelije . S obzirom da se broj hromozoma u kćerkama ćelijama u odnosu na majku ćeliju smanjuje na pola, ova deoba se naziva i redukciona [lat. reductio = smanjenje]. Redukcija broja hromozoma obavlja se u prvoj deobi, označenoj kao mejoza I, kada se majka-ćelija [2n broj hromozoma] podeli na dve kćerke-ćelije [n broj hromozoma]. U drugoj deobi, mejozi II, se obe kćerke-ćelije [sa n brojem hromozoma] podele tako da nastaje ukupno 4 ćelije. Pošto je mejoza II ustvari mitoza [naziva se ekvaciona mitoza] te 4 ćelije imaju haploidan broj hromozoma.

Obrazovanje polnih ćelija [gameta] čoveka naziva se gametogeneza [genezis = postanak]. Razlikuju se dva tipa gametogeneze: spermatogeneza [obrazovanje spermatozoida] i ovogeneza [obrazovanje jajne ćelije, ovum = jajna ćelija]. Pri spermatogenezi od jedne ćelije mejozom postaju 4 spermatozoida i svi su funkcionalni [imaju sposobnost da oplode jajnu ćeliju]. U ženskom polu od jedne ćelije takođe nastaju 4 ćelije, ali je samo jedna od njih funkcionalna - jajna ćelija, dok ostale tri propadaju.

2003-2005 © Životinjsko carstvo