Biologija ćelije [str.1]

strana 1 | strana 2 | strana 3 | strana 4 | Bioskolos index

HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
Hemijski elementi koji izgrađuju ćeliju nazivaju se biogeni elementi. Prema količini u kojoj se nalaze u ćeliji dele se na makroelemente [grč. macro=mnogo], kojima pripadaju C [ugljenik], H [vodonik], O [kiseonik], N [azot] i dr. i mikroelemente [grč. micro= malo] – Cu [bakar], Br [brom], Mn [mangan], F [gvozđe] i dr.

Neorganska jedinjenja i elementi

Voda je jedna od glavnih komponenti živih sistema i čini čak 50-95% težine ćelije. Količina vode u ćelijama čoveka zavisi od: starosti, vrste tkiva, metaboličke aktivnosti, pola. Uloge vode su:
1. ona je univerzalni rastvarač;
2. pogodna je sredina za odvijanje metaboličkih reakcija;
3. transportna uloga vode ogleda se u lakom prenošenju materija koje se u njoj rastvaraju;
4. učestvuje u termoregulaciji i osmoregulaciji.

Neorganske soli se javljaju u obliku katjona i anjona. Najvažniji katjoni su Na+ i K+ koji obezbeđuju polarizovanost membrana nervnih i mišićnih ćelija. Među anjonima najvažniji su fosfati jer predstavljaju osnovne oblike iz kojih se koristi energija [ATP].

Organska jedinjenja
Organska jedinjenja obavezno sadrže ugljenik [C] i njihovim razlaganjem se oslobađa manja ili veća količina energije [razlika u odnosu na neorganske materije]. Razlikuju se 4 grupe ovih jedinjenja: ugljeni hidrati, masti, proteini i nukleinske kiseline.

Ugljeni hidrati [šećeri]
Dele se na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi [prosti šećeri] se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele se na trioze, tetroze, pentoze [riboza i dezoksiriboza], heksoze [glukoza i fruktoza]. Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik šećera u organizmu kičmenjaka. Oligosaharidi [grč. oligos = malo po broju, siromašno] su izgrađeni od 2 do 10 monosaharida. Najznačajniji su disaharidi [od 2 monosaharida] kojima pripadaju maltoza, laktoza i saharoza. Polisaharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance [mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida]. Rezervni polisaharidi su magacini energije i kod životinja je to glikogen, a kod biljaka je skrob. Gradivni polisaharidi su celuloza [biljke], hitin [životinje], agar [alge].

Lipidi [masti]
Energetski najbogatija organska jedinjenja koja se ne rastvaraju u vodi. Prosti lipidi se sastoje od glicerola [alkohol sa tri OH grupe] i masnih kiselina [zasićenih ili nezasićenih]. Složeni lipidi pored ovog što sadrže prosti imaju još neku komponentu, npr. fosfolipidi sadrže fosfatnu grupu. Najvažniji gradivni lipidi su fosfolipidi i holesterol , koji grade membrane životinjskih ćelija. Holesterol je derivat lipida tzv. steroid. Steroidima pripadaju i neki hormoni [polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde].

Proteini [belančevine] Sastoje se od velikog broja aminokiselina povezanih peptidnim vezama u polipeptidne lance. Broj, vrsta i redosled aminokiselina čini primarnu strukturu proteina koja je uslovljena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina [20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina]. Učestvuju u skoro svim procesima u organizmu, jer proteini su: enzimi, hormoni, antitela, gradivni [npr. keratin u koži], transportni [hemoglobin u krvi životinja prenosi CO2 i O2], kontraktilni [aktin i miozin u mišićnim ćelijama], rezervni [u jajima i semenima].

aminokiselina strukturno predstavljena peptidna veza [CO-NH]

Nukleinske kiseline [DNK i RNK]
Obe vrste se sastoje od nukleotida povezanih fosfodiestarskim vezama u polinukleotidni lanac.. Nukleotid se sastoji od šećera [pentoza], azotne baze [može da bude purinska: adenin i guanin ili pirimidinska: citozin i timin] i fosforne kiseline. U svim nukleotidima su šećer i fosforna kiselina isti, a nukleotidi se međusobno razlikuju po bazi koju imaju. Nukleotidi DNK i RNK se razlikuju po šećeru [u DNK je to dezoksiriboza,a u RNK je riboza] i jednoj pirimidinskoj bazi [umesto timina RNK ima uracil].

Nukleotid RNK

Sve ćelije jednog organizma imaju istu DNK, dok se razlikuju tri vrste RNK: informaciona, transportna i ribozomska RNK [skraćeno i-RNK, t-RNK i r-RNK]. DNK ima dva, a RNK jedan polinukleotidni lanac. Lanci DNK su postavljeni naspramno i paralelno jedan drugom; povezani su preko komplementarnih baza: adenin jednog sa timinom naspramnog lanca [i obratno], guanin jednog sa citozinom naspramnog lanca [i obrnuto].

RNK je jednolančana zato što nastaje prepisivanjem [transkripcijom] dela jednog lanca DNK, odnosno gena. Proteini se sintetišu prema uputstvu zapisanom u genima. To uputstvo se prvo prepiše sa gena na RNK, a zatim se sa RNK prevede [proces je translacija] u redosled aminokiselina u proteinu.

strana 1 | strana 2 | strana 3 | strana 4 | Bioskolos index

....naslovna strana		....pretraživanje
	BIOLOGIJA ĆELIJE

	strana 1 \| strana 2 \| strana 3 \| strana 4 \| Bioskolos index HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE Hemijski elementi koji izgrađuju ćeliju nazivaju se biogeni elementi. Prema količini u kojoj se nalaze u ćeliji dele se na makroelemente [grč. macro=mnogo], kojima pripadaju C [ugljenik], H [vodonik], O [kiseonik], N [azot] i dr. i mikroelemente [grč. micro= malo] – Cu [bakar], Br [brom], Mn [mangan], F [gvozđe] i dr. Neorganska jedinjenja i elementi Voda je jedna od glavnih komponenti živih sistema i čini čak 50-95% težine ćelije. Količina vode u ćelijama čoveka zavisi od: starosti, vrste tkiva, metaboličke aktivnosti, pola. Uloge vode su: 1. ona je univerzalni rastvarač; 2. pogodna je sredina za odvijanje metaboličkih reakcija; 3. transportna uloga vode ogleda se u lakom prenošenju materija koje se u njoj rastvaraju; 4. učestvuje u termoregulaciji i osmoregulaciji. Neorganske soli se javljaju u obliku katjona i anjona. Najvažniji katjoni su Na+ i K+ koji obezbeđuju polarizovanost membrana nervnih i mišićnih ćelija. Među anjonima najvažniji su fosfati jer predstavljaju osnovne oblike iz kojih se koristi energija [ATP]. Organska jedinjenja Organska jedinjenja obavezno sadrže ugljenik [C] i njihovim razlaganjem se oslobađa manja ili veća količina energije [razlika u odnosu na neorganske materije]. Razlikuju se 4 grupe ovih jedinjenja: ugljeni hidrati, masti, proteini i nukleinske kiseline. Ugljeni hidrati [šećeri] Dele se na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi [prosti šećeri] se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Prema broju ugljenikovih atoma dele se na trioze, tetroze, pentoze [riboza i dezoksiriboza], heksoze [glukoza i fruktoza]. Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik šećera u organizmu kičmenjaka. Oligosaharidi [grč. oligos = malo po broju, siromašno] su izgrađeni od 2 do 10 monosaharida. Najznačajniji su disaharidi [od 2 monosaharida] kojima pripadaju maltoza, laktoza i saharoza. Polisaharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance [mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida]. Rezervni polisaharidi su magacini energije i kod životinja je to glikogen, a kod biljaka je skrob. Gradivni polisaharidi su celuloza [biljke], hitin [životinje], agar [alge]. Lipidi [masti] Energetski najbogatija organska jedinjenja koja se ne rastvaraju u vodi. Prosti lipidi se sastoje od glicerola [alkohol sa tri OH grupe] i masnih kiselina [zasićenih ili nezasićenih]. Složeni lipidi pored ovog što sadrže prosti imaju još neku komponentu, npr. fosfolipidi sadrže fosfatnu grupu. Najvažniji gradivni lipidi su fosfolipidi i holesterol , koji grade membrane životinjskih ćelija. Holesterol je derivat lipida tzv. steroid. Steroidima pripadaju i neki hormoni [polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde]. Proteini [belančevine] Sastoje se od velikog broja aminokiselina povezanih peptidnim vezama u polipeptidne lance. Broj, vrsta i redosled aminokiselina čini primarnu strukturu proteina koja je uslovljena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina [20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina]. Učestvuju u skoro svim procesima u organizmu, jer proteini su: enzimi, hormoni, antitela, gradivni [npr. keratin u koži], transportni [hemoglobin u krvi životinja prenosi CO2 i O2], kontraktilni [aktin i miozin u mišićnim ćelijama], rezervni [u jajima i semenima]. aminokiselina strukturno predstavljena peptidna veza [CO-NH] Nukleinske kiseline [DNK i RNK] Obe vrste se sastoje od nukleotida povezanih fosfodiestarskim vezama u polinukleotidni lanac.. Nukleotid se sastoji od šećera [pentoza], azotne baze [može da bude purinska: adenin i guanin ili pirimidinska: citozin i timin] i fosforne kiseline. U svim nukleotidima su šećer i fosforna kiselina isti, a nukleotidi se međusobno razlikuju po bazi koju imaju. Nukleotidi DNK i RNK se razlikuju po šećeru [u DNK je to dezoksiriboza,a u RNK je riboza] i jednoj pirimidinskoj bazi [umesto timina RNK ima uracil]. Nukleotid RNK Sve ćelije jednog organizma imaju istu DNK, dok se razlikuju tri vrste RNK: informaciona, transportna i ribozomska RNK [skraćeno i-RNK, t-RNK i r-RNK]. DNK ima dva, a RNK jedan polinukleotidni lanac. Lanci DNK su postavljeni naspramno i paralelno jedan drugom; povezani su preko komplementarnih baza: adenin jednog sa timinom naspramnog lanca [i obratno], guanin jednog sa citozinom naspramnog lanca [i obrnuto]. RNK je jednolančana zato što nastaje prepisivanjem [transkripcijom] dela jednog lanca DNK, odnosno gena. Proteini se sintetišu prema uputstvu zapisanom u genima. To uputstvo se prvo prepiše sa gena na RNK, a zatim se sa RNK prevede [proces je translacija] u redosled aminokiselina u proteinu. strana 1 \| strana 2 \| strana 3 \| strana 4 \| Bioskolos index
....nestali		....ko je autor
....kućni ljubimci		....usluge
....ekologija		....kontakt
....divljina		....saradnja
....forum		zahvaljujem se....
....saopštenja		....adrese
....galerija



	2003-2005 © Životinjsko carstvo