.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi

Eksperimentalna biologija: Mladunci iz čvrstih veza hrabriji od drugih



Japanske prepelice

Karakter nije zapisan samo u genima, već i u žumancu. On čak može zavisiti i od vrste odnosa koji postoji između roditelja određene životinje. Naučnici su otkrili nove dokaze za ovu tezu, kada su se igrali provodadžija za japanske prepelice. Iako su jaja uzeta od roditelja pre izleganja, parovi ptica u bliskim odnosima su davali mladunce sa zbnačajno drugačijim ponašanjem od onih koji su se samo sreli i parili.

Nije teško upariti japanske prepelice (Coturnix japonica). U prirodi se ove ptice uparuju u monogamne zajednice za vreme parenja i ležanja na jajima. Takve veze obično traju pet do šest nedelja. U tom periodu partneri se ne odvajaju jedno od drugog i ukoliko se odvoje, intenzivno traže i dozivaju onog drugog.

Naučnica, bihejvioristkinja Osean Le Bo (Le Bot) i njene kolege sa Univerziteta u Renu (Rennes) u Francuskoj uparili su 60 prepelica uzetih sa farme na kojima se one inače gaje radi nošenja jaja. Ptice su uparivali nasumičnom metodom, praveći 30 muško-ženskih parova. Zatim su polovinu parova postavili u neku vrstu bračne izolacije, gde bi po dve ptice bile u istom kavezu tokom 6 nedelja. Druga polovina parova nije živela zajedno, ali su se viđali na pet minuta tri puta nedeljno.

Jaja prepelica

Ptice koje su živele zajedno su formirale čvrste veze, kao što bi to bio slučaj u prirodi. Kada su istraživači nakratko razdvajali parove ovih prepelica, ptice bi pokazivale visok nivo stresa. Trčale bi oko svojih kaveza, istezale vrat visoko u potrazi za svojim partnerima, i dozivale se međusobno. Iz tog razloga i ne čudi da parovi koji su su se sretali tri puta nedeljno na pet minuta nisu imali takvu vezu.

Ono što su naučnici želeli da saznaju je da li postoji merljiva razlika između jaja i pilića koji su dolazili iz tih različitih odnosa. Druge studije su već pokazale da je majčina okolina može uticati na jaja ili embrione koji se razvijaju u njenom telu. Na primer, hijene alfa majke imaju povišene nivoe androgena (muških polnih hormona) na kraju trudnoće, što dovodi do agresivnijeg potomstva. Kod ptica, stresne društvene interakcije kod majke mogu imati negativne posledice na ponašanje i sposobnost njenih pilića; a ovakve posledice su stavljeni u vezu sa hormonima u jajima. Veza između roditelja malih pingvina utiče na šanse za uspešno izleganje jaja i veličinu pilića.

Nakon što su pilići prepelice izlegli, istraživači su ih podvrgli nizu testova. Kada bi pile bilo zarobljeno u kutiji jedan minut, nakon čega bi istraživač otvorio jednu stranu kutije da ga oslobodi, koliko dugo bi se pile plašilo pre nego izađe? Kada bi ga stavili u sred ograđenog prostora, da li bi panično reagovalo? Da li bi pokazivalo strah nervoznim kretanjem ili kljucanjem zidova? Ako bi se veliki, čudan objekat iznenada pojavio na jednoj strani, da li bi pile trčalo ka suprotnoj strani u strahu?

U svim tim testovima, pilići bliskih roditelja bi pokazivali manji strah. Oni bi iskakali iz svojih kutija u roku od nekoliko sekundi, u odnosu na oko pola minuta koliko je trebalo pilićima roditelja koji nisu imali snažnu vezu. Ostavljeni na otvorenom prostoru i pri susretu sa neobičnim predmetom oni bi pokazivali manje straha. (Predmet je bio žuto-crn i imao oblik slova T visine 20cm). Umesto da pokazuju strah, ovi pilići su češće nonšalantno čistili svoje perje tokom ovih ispitivanja.

Po svemu sudeći, pilići rođeni iz jakih veza su i društveniji. Dok su naučnici testirali njihove reakcije i strah, ove male ptice bi pozivale druge prepelice ranije i češće nego pilići slabo vezanih roditelja (ili, kao što ih naslov ovog istraživanje naziva "Seks partnera").

U potrazi za objašnjenjem, istraživači su pronašli da nema razlike u nivoima androgena u žumancima između dve grupe roditelja. Ali androgeni nisu jedini hormoni koji bi mogli biti uzrok. "Pretpostavljamo zajedničko dejstvo mezotocina i vazotocina", navode autori. Ti hormoni, koji su ptičje verzije ljudskih hormona oksitocina i vazopresina, zajedno učestvuju u formiranju partnerske veze između ptica. I da ne spominjemo još mnogo hormona i drugih molekula koje majka ptica prenose (nesvesno) svojim jajima. Negde u tim sastojcima može biti recept za neustrašive mladunce prepelica.

Ovo može biti i posledica epigenetike - promene DNK pakovanja koje menjaju karakteristike pojedinca bez menjanja samog genetskog koda. To je intenzivno područje istraživanja i kod ljudi.

Bilo da smo ljudi ili prepelice, čini se da svi moramo tražiti dublje od našeg DNK kako bi objasnili svoje ponašanje. (Pod pretpostavkom da možemo prestati da bežimo od džinovskih slova dovoljno dugo za kakvu-takvu introspekciju.)

Izvor i reference: Le Bot O, Lumineau S, de Margerie E, Pittet F, Trabalon M, & Houdelier C (2014). Long-life partners or sex friends? Impact of parental pair bond on offspring personality. The Journal of experimental biology, 217 (Pt 23), 4184-92 PMID:25359936





Komentari/pitanja

.... divljina

   
  Maya di Altobello
  Shadow of Aire
.Lionheart
[erdel terijer]
  Express Man Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Big Band Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Ivory Iv from Lipar Land [doberman]
   

2003-2015 © Životinjsko carstvo