Radoslav Babić, šef Službe sanitarne kontrole uveren je da će rezultati interlaboratorijske kontrole vode u okviru saradnje sa Centrom za tehnologiju vode u Karlsrueu, Nemačka, obeshrabriti neargumentovana osporavanja kvaliteta vode iz Beogradskog vodovoda.

Nedavno je u oblasti kontrole kvaliteta vode uspostavljena saradnja sa Centrom za tehnologiju vode u Karlsrueu, u Nemačkoj. Sa ovom nezavisnom referentnom laboratorijom u okviru IAWD-a [The International Association of Waterworks in the Danube Catchment Area] radiće se uporedne analize vode za piće na dva načina. Uzorci naše vode slaće se u Nemačku sa rezultatima analiza na dodatnu kontrolu. Uporedo će njihovi stručnjaci slati uzorke svoje vode sa izvesnim "tajnim dodatkom" i zadatkom da se on u našoj laboratoriji identifikuje, izoluje i da mu se odredi koncentracija. Zatim će se uzorci sa rezultatima slati u Nemačku na proveru. Ovaj metod je uobičajen u svim zemljama sveta, s tim što su evropske norme strožije od onih u Americi i Kanadi na primer, a primenjuje se za različite provere i površinskih voda, vazduha i dr.

Aeratori na II etapi Banovo Brdo

Česmovača sa medjunarodnim atestom
"Rado smo prihvatili saradnju sa ovim uglednim Centrom i nemamo tremu, zato što svakog trenutka pod punom profesionalnom, moralnom i krivičnom odgovornošću stojimo iza rezultata svojih analiza", ističe Radoslav Babić, šef Službe sanitarne kontrole Beogradskog vodovoda i kanalizacije, i dodaje "Šta više, uveren sam da će rezultati ove saradnje biti naš dodatni argument u raspravama o kvalitetu vode Beogradskog vodovoda, koje često neargumentovano u javnosti podstiču nedobronamerni "stručnjaci" i "dušebrižnici". Postoje sumnje da iza njih stoji lobi za plasiranje mineralnih i flaširanih voda. Ova industrija postaje sve jača, a nastupi pojedinih proizvođača sve agresivniji u pravcu pijaće vode iz vodovoda. Sa jedne strane voda iz vodovoda se strogo kontroliše, a mineralne i flaširane vode prolaze kontrolu, iako imaju povećan procenat minerala natrijuma, magnezijuma... U javnosti danas niko ne opominje da mineralnu vodu ne treba piti u većim količinama.
Takođe treba postaviti pitanje kućnih aparata za filtraciju vode. Bilo je više slučajeva lošeg kvaliteta vode iz ovih aparata. Potrošači su se žalili na kvalitet gradske vode. Prilikom odlaska na uzimanje uzoraka, kod ovih potrošača zaticani su aparati za kućnu filtraciju vode. U slučaju da se filteri ne menjaju na vreme – voda iz ovih aparata postaje neispravna i opasna.
  Naš sagovornik podseća da je Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće iz 1998. godine usklađen sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije i direktivama Evropske unije i da su u Beogradskom vodovodu uspostavljena dva stepena kontrole fizičko-hemijske i bakteriološke ispravnosti vode.
Prvi stepen vrši se u svim proizvodnim pogonima – pogonskim laboratorijama, a drugi stepen u Službi sanitarne kontrole vode, koja je organizaciono nezavisna od proizvodnje. Uporedo sa kontrolom kvaliteta vode koju obavlja Beogradski vodovod, vrši se kontrola u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, kao i ispitivanje na radio-aktivnost u Institutu Dragoslav Karajović. Ocene svih ovih ustanova su identične – voda u beogradskom vodovodnom sistemu je sanitarno-higijenski ispravna.

Uzbuna bez razloga
Šemom uzorkovanja u koju su uključena i prigradska naselja, sve se kontroliše. Svakoga dana uzimaju se uzorci u svakoj fabrici vode, a kontroliše se i po dvadeset slavina potrošača na reprezentativnim mestima (restorani, škole, javne ustanove...). Na rezervoarima se uzorci uzimaju jedanput nedeljno. Beogradski vodovod godišnje kontroliše 8 000, a Gradski zavod za zaštitu zdravlja 7 000 uzoraka, što ukupno iznosi 15 000 planiranih uzoraka na godišnjem nivou.
  «Voda nikada nije izazvala hidričnu epidemiju u beogradskom vodovodnom sistemu» ističe Babić. Po njegovoj oceni, informacija o pojavi atrazina u savskoj vodi samo je uznemirila građane. Količina atrazina bila je u granicama dozvoljenog. Po Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće iz 1998. godine bilo je dozvoljeno 2µg atrazina po litru vode, dok je po novom pravilniku ova granica pooštrena na 0,1 µg. U decembru je bilo zabeleženo 1,5 µg atrazina po litru vode tako da nije bilo potrebe da se uznemirava javnost. Treba napomenuti da je u Americi, na primer po pravilniku njihove kontrole dozvoljena granica atrazina je 3 µg po litru. Na pojedinim pogonima, preventivno je doziran aktivni ugalj.
  Situacije, poput onih u Kraljevu i Topoli, u Beogradu nisu moguće. Kraljevački i Topolski vodovod nemaju odgovarajuću tehnologiju za preradu vode. U Topoli je zatajila faza hlorisanja. Što se fenola tiče, taj problem rešavaju filteri sa aktivnim ugljem. U beogradskoj vodi nikada nisu nađeni teški metali: olovo, kadmijum i živa, kao ni specijalne organske supstance koje mogu biti kancerogene: policiklični – aromatični – ugljovodonici i polihlorovani bifenili i trifenili, kao ni virusi i mikroorganizmi.

Dohlorizacija za udaljene potrošače
Građane ponekad uznemiri bela voda u sistemu što se objašnjava pojavom mehurića vazduha u vodi, koji nastaje u distrubutivnom sistemu (tzv. disperzija vazduha u vodi). Građani često misle da je u pitanju povećana koncentracija hlora u vodi, što je sasvim pogrešno. Ova pojava nema nikakav sanitarni-higijenski značaj.
Najčešće žalbe potrošača, osim pojave bele vode, kako kaže Babić, odnose se na miris, ukus i pojavu mutne vode. Ovakve pojave javljaju se u cevima gde je nedovoljna potrošnja vode – u «mrtvim tačkama». Ovi problemi se rešavaju intenzivnim otakanjem slavina potrošača, dok se voda ne izbistri.
  Radoslav Babić osvrnuo se i na neke aktivnosti u Beogradskom vodovodu koje se trenutno sprovode u cilju očuvanja dobrog kvaliteta pijaće vode.
U toku je prolećno plansko ispiranje vodovodnog sistema.
Na crpnim stanicama u Jakovu, Lipovici i Ripnju vrši se dohlorizacija zbog održavanja potrebne količine hlora, koji je nezamenljivo antibakterijsko sredstvo bitno za mikrobiološku ispravnost vode. Zahvaljujući dohlorizaciji na CS Ripanj, Beli Potok i Pinosava piju vodu dobrog kvaliteta, a zahvaljujući dohlorizaciji na CS Jakovo, Progar je snabdeven kvalitetnom pijaćom vodom.
  Na beogradski vodovodni sistem priključeno je Barajevo sa okolnim selima. U Barajevu je isprana cela vodovodna mreža i rezervoar tako da se Barajevo, Vranić i Meljak danas snabdevaju vodom dobrog kvaliteta.
Na kraju razgovora Babić je sa optimizmom izjavio da Beograd ima dobar vodni potencijal, bez obzira na sumnje koje su prisutne kod dela naše javnosti. Izgradnjom fabrike Makiš 2 taj potencijal će biti iskorišćen, a Beograđani će imati dovoljno kvalitene pijaće vode tokom cele godine.

Vladislav Stojanović
www.bvk.co.yu

Vaši komentari