Vašington, 16. februara 2005 - Ovih dana je započet globalni projekat koji za cilj ima da se zabeleži genetski kod svih 10 miliona vrsta biljaka i životinja koji žive na našoj planeti. Taj projekat, koji koordiniše CBOL - konzorcijum za registraciju života [ Consortium for the Barcode of Life ], okuplja stručnjake i naučne ustanove širom sveta, među kojima ima i prirodnjačkih muzeja, univerziteta i zoološkoh vrtova. Naučnici su započeli ogroman projekat da svim živim bićima na planeti dodele jednu vrstu «bar koda», u pokušaju da se zabeleže jedinstveni genetski kodovi za, kako se procenjuje, 10 miliona biljaka i životinja.

Od 7. do 10. februara, svetski stručnjaci okupili su se u londonskom prirodnjačkom muzeju, da bi procenili da li je taj projekat uopšte izvodljiv - sa naučne tačke gledišta.

«Sada raspolažemo tehnologijom kakvu ranije nismo imali, tako da sada možemo da analiziramo DNK veoma brzo i jeftino, putem interneta možemo da povežemo velike količine podataka, a sve to u vreme kada dolazi do gubitka bio-raznovrsnosti, kada nam vrste odumiru, znamo da moramo da o njima više znamo i da to mora da bude brzo.»

Naučnici su otkrili da je moguće utvrditi takozvani kratki genetski zapis, pomoću koga može da se identifikuje svaka vrsta života na našoj planeti. U pitanju je mitohondrijska DNK, koju je lako izolovati i koji je lak za čitanje. Sam proces identifikacije i opisa svih živih bića na planeti je enorman, ali odsudan zadatak. Takozvana «bar kod» inicijativa je samo prvi korak ka tom cilju.

«Mi verujemo da će kroz 20 godina biti moguće da se spozna velika raznovrsnost života na nađoj planeti.»

Sam proces dodeljivanja «bar kodova» je već primenjen u pilot projektima izvršenim u SAD i Australiji i tu se pokazao uspešnim. Naučnici veruju da će to predstavljati pravu revoluciju.

«Ono što se postiže DNK bar kodom je pojednostavljenje procesa, pošto imate 4 nukleotidne baze dobijena iz DNK, koja možete razmeštati na veoma različite načine i možete ih povezivati, a to će sve učiniti jednostavnijim, a podaci će biti svima dostupni.»

Projekat će se, za sada, odvijati u tri pravca. Dva pravca za cilj imaju prikupljanje genetskih podataka o svim ribama i pticama na planeti, dok će treći stvoriti javno dostupnu bazu DNK podataka o živim bićima koja se nalaze u različitim zbirkama širom planete.

Tako prikupljene informacije pomoći će u naporima za očuvanje bio-raznovrsnosti, kao i u borbi protiv infektivnih bolesti i parazita. U budućnosti će takođe verovatno biti moguće da se utvrdi genetski kod za izumrle vrste, tako što će se koristiti njihov DNK iz muzejskih primeraka. Genetski materijal izumrlih životinja – uključujući i [izumrlu] pticu dodo - već je dobijen.

Izvor: Ekolink/Voice of America

Komentari