Pregled vesti iz ekologije u SCG za septembar 2004. godine

Pregled vesti o zaštiti životine sredine objavljujemo ljubaznošću EkoForuma-a, Foruma za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine.

28. septembar

- DANAS: NA PANCEVACKOJ DEPONIJI POCELO POSTAVLJANJE NEPROPUSNE FOLIJE
PANCEVO - Skoro sest meseci posle nastavka radova na izgradnji nove sanitarne deponije u Pancevu, pocelo je postavljanje nepropusne folije.- Zavrseni su obimni pripremni poslovi koji prethode postavljanju ove folije i ubuduce vremenski uslovi nece bitnije uticati na radove na telu deponije. Folija zadrzava vodu i moci cemo da postavimo drenazni sistem i nasipamo sljunak - kaze Dusan Vidovic, predstavnik beogradske firme "Alkavest ing" koja izvodi radove.
On dodaje da radovi kasne zbog velikih kisa u junu i avgustu, pa im je odobren produzetak od 36 dana, tako da bi posao trebalo da zavrse do kraja godine.
- Nova deponija na 34 hektara gradi se po svetskim standardima s posebnim akcentom na zastiti zemljista, vode i vazduha. Sastojace se od nepropustive folije koja je testirana na Gradevinskom fakultetu u Beogradu, sistema za odvodnjavanje, skupljanje i preciscavanje podzemnih voda i niza biotrnova za prikupljanje gasova u cilju smanjivanja mogucnosti eksplozije i zagadenja voda. Nije usla u plan regionalnih sanitarnih deponija, prvenstveno je namenjena potrebama grada Panceva, ali njen ekoloski znacaj nije nista manji od slicnih ovakve vrste u zemlji - istice Jovan Velickovic, direktor JKP Higijena.
V. Jovanov-Pestanac

24. septembar
-- BEOINFO: RADMILA HRUSTANOVIC POZDRAVILA UCESNIKE AKCIJE "OCISTIMO OBALE BEOGRADA"
BEOGRAD - Gradonacelnica Beograda Radmila Hrustanovic i ambasador SAD u nasoj zemlji
Majkl Polt danas su u amfiteatru marine kod kule Nebojse otvorili „Reciklazna dvorista”. To je deo zajednickog projekta Skupstine grada, opstine Stari grad i ambasade SAD „Ocistimo obale
Beograda”, koji obuhvata ciscenje i uredivanje recne obale i parka na uscu Save u Dunav, a bice
realizovan 24. i 25. septembra. U akciji ciscenja ucestvuju ucenici beogradskih skola, sluzbenici
ambasade SAD i zaposleni u upravama grada i opstine Stari grad.
– Ova „reciklazna dvorista” opremljena su posebnim kontejnerima za sakupljanje korisnog otpada. Citava akcija je izvanredna, a posebno raduje to sto se u nju ukljucio veliki broj daka. Cisteci obalu od plasticnih i staklenih flasa i konzervi, oni ce nauciti da grad ne moze samo da se oslanja na komunalna preduzeca, vec da smo za njegov izgled najzasluzniji mi sami – rekla je Radmila Hrustanovic.
Projekat obuhvata i raznovrsna takmicenja, izradu crteza i kolaza pod nazivom „Grad i reka”, izradu lutaka od otpada, izlozbu riba koje ce na kraju dana iz akvarijuma biti pustene u reku, oslikavanje klupa. Otvaranju su prisustvovali i Branislav Bozovic, gradski sekretar za zastitu zivotne sredine, i Gordana Perovic, direktor Agencije za reciklazu Republike Srbije.

22. septembar
- DANAS: DRVO ZA SVAKO DOMACINSTVO SREMSKA MITROVICA - Stanovnici Macvanske i Sremske Mitrovice dobice i ove godine besplatne sadnice iz rasadnika u macvanskom delu opstine. Planirano je da ovih dana gradanima bude podeljeno oko 30.000 sadnica. O rasadniku iz kojeg je u poslednjih pet godina gradanima podeljeno oko pola miliona sadnica raznih vrsta drveta -kanadskog javora, kestena i bagrema, brigu vodi Pokret gorana iz Sremske Mitrovice, odnosno Specijalni rezervat prirode "Zasavica". Upravnik rezervata Slobodan Simic kaze da ce svako domacinstvo u opstini dobiti po jednu besplatnu sadnicu. - Pokret gorana koristi ovaj sumski rasadnik vec 35 godina, uskoro nam istice ugovor o koriscenju pa smo od Izvrsnog odbora SO zatrazili da ga produzi i omoguci da nastavimo uzgoj sadnog materijala i ukrasnog drveca, bez naknade. Njihovom odlukom dobili smo ga ponovo na desetogodisnje koriscenje. Gradanima, mesnim zajednicima i preduzecima smo poklonili vise od pola miliona sadnica. To je naravno doprinelo da nam grad, parkovi i slobodne gradske i seoske povrsine budu ozelenjene. Trenutno u rasadniku imamo oko 100.000 sadnica bagrema koje su odgajili clanovi Pokreta gorana iz Sremske Mitrovice - navodi Simic. J. Zurkovic

18. septembar
-- DANAS: KORISCENJE SKUPE ENERGIJE PODSTICE SIROMASTVO U SCG
BEOGRAD - Prema rezultatima istrazivanja beogradske kancelarije Ujedinjenih nacija - Program za razvoj o energiji, zivotnoj sredini i siromastvu, sadasnji nacin koriscenja energije u Srbiji i Crnoj Gori neodrziv je sa stanovista razvoja jer sprecava iskorenjivanje siromastva - izjavio je, juce, na konferenciji za novinare Rastislav Vrbenski, predstavnik UNDP u Srbiji i Crnoj Gori. Prema njegovim recima, na osnovu informacija prikupljenih kroz tri istrazivanja (istrazivanje nacina koriscenja energije, istrazivanje percepcije energetskih procesa i usluga, i detalji o snabdevacima energije) i serije razgovora u fokus grupama, vise od polovine stanovnistva suoceno je sa siromastvom upravo zbog koriscenja skupljih oblika energije, dok je jedna cetvrtina stanovnistva socijalno obezbedena uglavnom zbog toga sto moze da koristi energetske subvencije. Srecko Mihajlovic, sef ovog projekta, koji je finansirala vlada Holandije, istakao je da je istrazivanje obuhvatilo 3.000 gradana i da je pokazalo da su siromasnije kategorije stanovnistva redovnije platise elektricne energije, dok se u kategoriji neplatisa uglavnom nalaze dobrostojeci slojevi stanovnistva. On je dodao da je prosecna potrosnja energije po kvadratnom metru stambenog prostora za oko 2,5 puta veca u SCG nego u Severnoj Evropi, a uprkos tome, u vise od cetvrtine domacinstava grejani prostor po clanu domacinstva je ispod minimalnih propisanih standarda sa zdravstvenog stanovista. G. V.

16. septembar
--SAOPSTENJE UPRAVE ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE: SLANO KOPOVO NA LISTI RAMSARSKIH PODRUCJA OD MEDUNARODNOG ZNACAJA
BEOGRAD - Na listi Ramsarske konvencije o mocvarnim podrucjima koja su od medunarodnog znacaja, narocito kao stanista ptica mocvarica, od 22. jula ove godine nalazi se i specijalni prirodni rezervat Slano Kopovo. Slano Kopovo je pocetkom ove godine, preko Uprave za zastitu zivotne sredine Ministarstva nauke i zastite zivotne sredine kao nadleznog organa drzavne uprave iz SCG za komunikaciju sa Ramsarskom konvencijom, nominovano za upis na Ramsarsku listu podrucja od medunarodnog znacaja. Pored mocvarnih podrucja Obedske bare, Ludaskog jezera, Skadarskog jezera i Starog Begeja – Carske bare, sada je i ovo specificno slatinasto vodeno staniste ispunilo kriterijume Konvencije za upis na Ramsarsku listu. Elaborat koji je za nominaciju Slanog Kopova izradio Zavod za zastitu prirode Republike Srbije dobio je visoku ocenu predstavnika Ramsarske konvencije. Slano Kopovo jedno je od poslednjih slanih vlaznih stanista u Srbiji (AP Vojvodina) koje predstavlja jedinstveno pribeziste retkih i ugrozenih biljnih i zivotinjskih vrsta, ne samo u nasoj zemlji vec i u okruzenju. Ovaj drevni ostatak meandra reke Tise takode je veoma vazna lokacija na migracionim putevima zdralova i velikog broja drugih vrsta ptica.

14. septembar
-- TANJUG: FRANCUSKA POMOC ZA SNABDEVANJE BEOGRADA VODOM
BEOGRAD - Francuska vlada je pocetkom septembra odobrila finansijsku pomoc u iznosu od 900.000 evra za ostvarenje dva projekta u Beogradu i Srbiji, saopstila je danas francuska ambasada u Beogradu. Veliki deo pomoci (548.000 evra) namenjen je izradi studije projekta za poboljsanje snabdevanja Beograda vodom za pice. Drugu studiju, u iznosu od 350.885 evra, izvesce francuski Nacionalni geografski institut, na osnovu satelitskih snimaka koje je sacinila firma SPOT Images. Ona ima za cilj da uspostavi metodologiju za procenu zemljista na teritoriji grada Beograda.

10. septembar
-- BEOINFO: UVODENJE "LICNIH" KANTI KORAK KA RECIKLAZI SMECA
BEOGRAD - U oktobru 2000. godine JKP „Gradska cistoca” raspolagala je sa 35 vozila za odnosenje smeca koje su Beogradani odlagali u 19.500 kontejnera. Danas, zahvaljujuci Skupstini grada koja je nabavila najmodernija vozila i opremu, ovo preduzece poseduje ukupno 309 komunalnih vozila. Od toga, 116 kamiona za odnosenje smeca koji prazne 31.000 kontejnera i svakodnevno prevoze oko 1.400 tona otpada na deponiju u Vinci. Kako je na danasnjoj konferenciji za novinare rekao generalni direktor JKP „Gradska cistoca” Dragan Ignjatovic, u protekle cetiri godine nabavljeno je, pored ostalog, i 30 otvorenih transportnih vozila, 14 autocistilica, specijalno vozilo za reciklazu starih guma, zatim veliki grajfer nosivosti pet tona, 16.000 metalnih i plasticnih kontejnera i 3.500 korpica za otpatke. Ocekuje se i isporuka cisterni za odvozenje fekalnih materija, kao i autocisterni za pranje ulica.
– Za potrebe „Gradske cistoce”, tokom 20 godina kupljeno je vrlo malo ili gotovo nista. Medutim, za prethodne cetiri godine postali smo preduzece koje 80 odsto zadovoljava zapadne standarde. Vise nemamo ni dug od 33 miliona dinara koji smo nasledili. Plate su redovne. Prosecna plata sada iznosi 21.000 dinara, a nekada je bila 30 evra – naglasio je Ignjatovic.
On je najavio da bi u Beogradu najverovatnije do kraja godine trebalo da zazive dva pilot projekta za reciklazu smeca. Prvi korak ka tome bice uvodenje takozvanih „licnih” kanti za odlaganje smeca, koje ce besplatno biti podeljene domacinstvima. Predvideno je da „licne” kante prvi dobiju zitelji naselja Ugrinovci i dela Batajnice. Tender za nabavku ovih kanti vec je raspisan i u naredna dva meseca trebalo bi da bude isporuceno prvih 5.000. Ocekuje se da sledece godine u Beogradu bude vec 200.000 ovih kanti.
– Na ovaj nacin sprecice se i unistavanje sudova za odlaganje smeca. U proteklom periodu potpuno je unisteno oko 700 plasticnih kontejnera i promenjeno od 900 do 1.000 tockica na njima. Troskovi su veliki. Korak ka reciklazi smeca u Beogradu bice i postavljanje zasebnih kontejnera za odlaganje stakla ili papira. Predvideno je da ovakvi kontejneri eksperimentalno budu postavljeni za oko 200 domacinstava na podrucju Vracara – zakljucio je Ignjatovic. Veliko prolecno i jesenje uredivanje, koje je dobilo trajni karakter, doprinelo je da grad bude jos cistiji. Prema recima pomocnika direktora JKP „Gradska cistoca” Zorice Petronijevic-Gajic, pored brojnih akcija uredivanja recnih priobalja, prvi put ove godine organizovana je u vrticima i osnovnim skolama i edukacija najmladih Beogradana o odlaganju smeca i ekologiji. Ona je najavila da ce „Gradska cistoca” i ubuduce organizovati ovakve i slicne akcije kao doprinos ocuvanju zivotne sredine.

7. septembar
-- DANAS/FONET: CIGARETE VECI ZAGADIVACI OD DIZEL-MOTORA
LONDON - Dim iz cigareta zagaduje vazduh desetak puta vise od dizel-motora, pokazalo je istrazivanje objavljeno u Londonu, u casopisu koji izdaje Britis medikal zurnal. Eksperiment je sproveden u italijanskom gradicu Kjaveni, u kojem je vazduh relativno cist i ima nizak nivo takozvanih PM cestica, koje su najopasniji element zagadenja. Te cestice dolaze iz raznih izvora, ukljucujuci cigarete i izduvne gasove iz automobilskih motora. Visok nivo tih cestica u vazduhu povecava rizik od bronhitisa, astme i raka pluca. U toku eksperimenta, u zatvorenoj garazi je pola sata bio upaljen dizel-motor Forda Mondea, zapremine dve hiljade kubika, a nakon toga su pola sata gorele tri cigarete. Svaka dva minuta ocitavan je nivo cestica zagadenja u vazduhu, posle cega su naucnici dosli do neocekivanih rezultata. Autori istrazivanja tvrde da je, kad su cigarete bile upaljene, nivo PM cestica u garazi bio 15 puta veci nego na otvorenom, a dok je bio upaljen motor, samo dva puta.

2. septembar
-- DANAS: VLADIMIR MANIC, UCITELJ IZ NISA, DESET GODINA SNIMAO ZIVOT NA STAROJ PLANINI, A NJEGOV FILM POSTAO NASTAVNO SREDSTVO
PIROT - Dokumentarni film "Visok'' ucitelja u OS "Sveti Sava" u Nisu, Vladimira Manica, odlukom Ministarstva prosvete i sporta od ove godine bice nastavno sredstvo u skolama. Manic kaze da ce ovaj film ucitelji moci da koriste kao dopunsko nastavno sredstvo za predmet poznavanje prirode i drustva ili za biologiju. Ovaj film na dokumentovan i umetnicki nacin predstavlja zivot Stare planine kroz cetiri godisnja doba. Manic je poreklom iz sela Izatovci na Staroj planini. Godinama je dolazeci u ovaj kraj, najpre foto aparatom, a potom i kamerom, belezio zivot rodnog kraja, prema kojem je uvek osecao svojevrsnu nostalgiju.
- Posle sam poceo da pisem scenario za svoj prvi dugometrazni film koji se zvao "Godisnja doba Visoka''. Kasnije sam dopunio materijal i poceo ozbiljniji projekat pod nazivom "Visok''. Montazu filma radio sam u niskoj TV Belle amie. U realizaciji filma pomogli su mi mnogi strucni saradnici kaze Manic. Autor filma je s neizmernim entuzijazmom i upornoscu citavu deceniju svojom kamerom belezio zivot planine.To naravno nije bilo ni malo lako, jer se ponekada desavalo da za mnoge impresivne prizore u zivotinjskom ili biljnom svetu u divljini ostane danima i nedeljama.
-To je jedan mozaik zivota Stare planine kroz cetiri godisnja doba. Okom kamere zabelezeni su biljni i zivotinjski svet, zivot staroplaninskih gorstaka i stocara kojih je sve manje, crkve i manastiri, prirodne lepote divljih predela, planinskih vrhova, klisura i kanjona - sve ono sto je znacajno za Staru planinu, a posebno sam snimao mnoge retke i nepoznate biljne i zivotinjske vrste. To je jedan veoma vazan dokument o Staroj planini i vredno svedocanstvo za buducnost. Zabelezen je, dakle, zivot Stare planine koji postepeno nestaje i sela koja, na zalost, polako umiru - kaze Manic. Prema prici Manica u Visoku ima dvadesetak sela ali ona postepeno nestaju. Najveca sela su Rsovci i Dojkinci koja jos uvek odolevaju nestanku sa geografske karte.
- Snimajuci ovaj film nisam se bavio istorijskim i socijalnim temama, vec prirodnim karakteristikama Stare planine, biljnim i zivotinjskim svetom jedne od poslednjih ekoloski ocuvanih oaza na Balkanu. To nije bilo lako snimiti jer je potrebno dosta vremena i strpljenja. Uspeo sam da snimim jelena, srnu, divlju svinju, vuka. Posebno sam se bavio pticama. U klisuri Senokoske reke pronasao sam par rideg misara, za kojeg sam mislio da je istrebljen pre 50 godina. To je jedna od najlepsih i najredih ptica u Evropi. Kad je rec o biljkama, sa svojim saradnikom sam otkrio crnoplodnu dunjaricu.To je jedna vrsta zbuna, biljka za koju se nije znalo da je ima u flori Srbije. Oko teksta za film dosta mi je pomogla supruga Evica. Pomagao mi je i dr Spas Sotirov, dr Jovan Ciric, Bratislav Grubac, strucnjaci Zavoda za zastitu prirode - kaze Manic. - Ovo je prvi film koji kompleksno obraduje Staru planinu i sve ono sto je za nju bitno, buduci da je ona jedna od najlepsih planina u Srbiji. Otuda i moji motivi da se to sve zabelezi. Na Staroj planini je jos uvek ocuvan biljni i zivotinjski svet i to javnost treba da zna - kaze Manic, izrazivsi zadovoljstvo sto ce lepote i vrednosti Stare planine upoznati deca sirom Srbije. Ovaj poduhvat je Manic sam finansirao, a izdavac video-kasete i kompakt diska filma je Drustvo ucitelja u Nisu.
Z.Panic

1. septembar
-- DNEVNIK: NAVIKAVANJE NOVOSADJANA NA SELEKCIJU OTPADA
NOVI SAD - Za proteklih 100 dana, na Strandu je sakupljeno sedam tona takozvane pet amblaze

(pre svega plasticnih flasa, napravljene od polietilena), bilans je akcije “Cistoce” i “Gradskog zelenila”, a na inicijat ivu gradskog Sekretarijata za zastitu i unapredenje zivotne sredine. Ovaj projekat, kako su ga okarakterisali predstavnici pomenutih institucija na jucerasnjoj konferenciji za novinare na Strandu, za cilj je imao edukaciju Novosadana u odvajanju otpada.
- Prvi put u Novom Sadu pokrenuta je ovakva akcija, a plan je da se kontejneri za pet ambalaze postave i u gradu - objasnila je portparol “Cistoce” Milica Vlaisavljevic, ne precizirajuci tacan datum kada ce se i postaviti. Ona je dodala da su na Strandu od maja postavljena dva kontejnera u koji su Novosadani mogli da odlazu pet ambalazu, a da se selekcijom primarnog otpada stiti zivotna sredina, dok je ekonomski isplativije.
- Iz ukupnog smeca dnevno se na deponiji izdvoji oko tona i po ove ambalaze - rekla je Vlaisavljevic, navodeci da je vidljiva potreba za kontejnerima u koje bi gradani mogli da odlazu ovakav otpad.Ipak, predstavnici “Cistoce”, “Gradskog zelenila” i Sekretarijata za zastitu zivotne sredine, izrazili su sumnju da bi Novosadani mogli brzo da se naviknu da pet ambalazu odlazu u kontejnere predvidenim za to.
- Ne mozemo ocekivati da se Novosadjani preko noci naviknu da pet ambalazu odlazu u posebne kontejnere, ali upravo ovakve edukativne akcije predstavljaju korak ka tome - misljenja je Vlaisavl jevic. Marija Jevtic iz gradskog Sekretarijata za zastitu i unapredenje zivotne sredine objasnjava da je ovaj sekeretarijat u obavezi da inicira i podrzi ovakve akcije. Portparol “Gradskoh zelenila” Aleksandra Tamas ocenila je akciju kao uspesnu, objasnjavajuci da bi rezultati bili jos bolji da je Strand posetilo vise Novosadjana. Ova sezona je izuzetno losa i do sada belezimo oko 250 hiljada prodatih ulaznica. Verovatno bi se skupilo jos vise pet ambalaza da je bilo i vise posetilaca - podvukla je Tamas, dok je za razlog slabe posete navela lose vreme tokom leta. "Opomena” novinaru

Marija Jevtic iz gradskog Sekretarijata, kada je novinar “Dnevnika” postavljao pitanje, dala je svojevrsnu primedbu. Naime, pre nego sto je odgovorila, upozorila je novinara, koji je u tom trenutku drzao zapaljenu cigaretu, da je duvanski dim jedan od najvecih zagadivaca vazduha. Ona je primetila da mediji nikada nisu izvestili o tome da je na pres konferencijama gradskog Sekretarijata za zastitu zivotne sredine na stolovima redovno postavljeno vise od deset pepeljara.
- U razvijenim zemljama pusenje na javnim mestima je zakonom zabranjeno - zakljucila je Jevtic, dodajuci da se nada da joj novinar “ne uzme za zlo sto ga je opomenula.” Papir za primer Vlaisavljevic je podsetila i na akciju “Cistoce” - odlaganje papira u posebne kontejnere. Ona je rekla da su za sada zadovoljni projektom bez obzira sto nije retko da se ovi kontejneri obijaju, a papir krade kako bi se prodavao. - Pored toga sto smo kontejnere postavili po gradu, mi smo i u dogovoru s “Radosnim detinjstvom” kante za papir postavili i u nekoliko obdanista, kako bi se deca ucila od malih nogu da je selekcija otpada vazna - objasnila je Vlaisavljevic. Dj. B.

....naslovna strana		....pretraživanje
	Pregled vesti iz ekologije u SCG za septembar 2004. godine - broj 18

....nestali	Pregled vesti o zaštiti životine sredine objavljujemo ljubaznošću EkoForuma-a, Foruma za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine. 28. septembar - DANAS: NA PANCEVACKOJ DEPONIJI POCELO POSTAVLJANJE NEPROPUSNE FOLIJE PANCEVO - Skoro sest meseci posle nastavka radova na izgradnji nove sanitarne deponije u Pancevu, pocelo je postavljanje nepropusne folije.- Zavrseni su obimni pripremni poslovi koji prethode postavljanju ove folije i ubuduce vremenski uslovi nece bitnije uticati na radove na telu deponije. Folija zadrzava vodu i moci cemo da postavimo drenazni sistem i nasipamo sljunak - kaze Dusan Vidovic, predstavnik beogradske firme "Alkavest ing" koja izvodi radove. On dodaje da radovi kasne zbog velikih kisa u junu i avgustu, pa im je odobren produzetak od 36 dana, tako da bi posao trebalo da zavrse do kraja godine. - Nova deponija na 34 hektara gradi se po svetskim standardima s posebnim akcentom na zastiti zemljista, vode i vazduha. Sastojace se od nepropustive folije koja je testirana na Gradevinskom fakultetu u Beogradu, sistema za odvodnjavanje, skupljanje i preciscavanje podzemnih voda i niza biotrnova za prikupljanje gasova u cilju smanjivanja mogucnosti eksplozije i zagadenja voda. Nije usla u plan regionalnih sanitarnih deponija, prvenstveno je namenjena potrebama grada Panceva, ali njen ekoloski znacaj nije nista manji od slicnih ovakve vrste u zemlji - istice Jovan Velickovic, direktor JKP Higijena. V. Jovanov-Pestanac 24. septembar -- BEOINFO: RADMILA HRUSTANOVIC POZDRAVILA UCESNIKE AKCIJE "OCISTIMO OBALE BEOGRADA" BEOGRAD - Gradonacelnica Beograda Radmila Hrustanovic i ambasador SAD u nasoj zemlji Majkl Polt danas su u amfiteatru marine kod kule Nebojse otvorili „Reciklazna dvorista”. To je deo zajednickog projekta Skupstine grada, opstine Stari grad i ambasade SAD „Ocistimo obale Beograda”, koji obuhvata ciscenje i uredivanje recne obale i parka na uscu Save u Dunav, a bice realizovan 24. i 25. septembra. U akciji ciscenja ucestvuju ucenici beogradskih skola, sluzbenici ambasade SAD i zaposleni u upravama grada i opstine Stari grad. – Ova „reciklazna dvorista” opremljena su posebnim kontejnerima za sakupljanje korisnog otpada. Citava akcija je izvanredna, a posebno raduje to sto se u nju ukljucio veliki broj daka. Cisteci obalu od plasticnih i staklenih flasa i konzervi, oni ce nauciti da grad ne moze samo da se oslanja na komunalna preduzeca, vec da smo za njegov izgled najzasluzniji mi sami – rekla je Radmila Hrustanovic. Projekat obuhvata i raznovrsna takmicenja, izradu crteza i kolaza pod nazivom „Grad i reka”, izradu lutaka od otpada, izlozbu riba koje ce na kraju dana iz akvarijuma biti pustene u reku, oslikavanje klupa. Otvaranju su prisustvovali i Branislav Bozovic, gradski sekretar za zastitu zivotne sredine, i Gordana Perovic, direktor Agencije za reciklazu Republike Srbije. 22. septembar - DANAS: DRVO ZA SVAKO DOMACINSTVO SREMSKA MITROVICA - Stanovnici Macvanske i Sremske Mitrovice dobice i ove godine besplatne sadnice iz rasadnika u macvanskom delu opstine. Planirano je da ovih dana gradanima bude podeljeno oko 30.000 sadnica. O rasadniku iz kojeg je u poslednjih pet godina gradanima podeljeno oko pola miliona sadnica raznih vrsta drveta -kanadskog javora, kestena i bagrema, brigu vodi Pokret gorana iz Sremske Mitrovice, odnosno Specijalni rezervat prirode "Zasavica". Upravnik rezervata Slobodan Simic kaze da ce svako domacinstvo u opstini dobiti po jednu besplatnu sadnicu. - Pokret gorana koristi ovaj sumski rasadnik vec 35 godina, uskoro nam istice ugovor o koriscenju pa smo od Izvrsnog odbora SO zatrazili da ga produzi i omoguci da nastavimo uzgoj sadnog materijala i ukrasnog drveca, bez naknade. Njihovom odlukom dobili smo ga ponovo na desetogodisnje koriscenje. Gradanima, mesnim zajednicima i preduzecima smo poklonili vise od pola miliona sadnica. To je naravno doprinelo da nam grad, parkovi i slobodne gradske i seoske povrsine budu ozelenjene. Trenutno u rasadniku imamo oko 100.000 sadnica bagrema koje su odgajili clanovi Pokreta gorana iz Sremske Mitrovice - navodi Simic. J. Zurkovic 18. septembar -- DANAS: KORISCENJE SKUPE ENERGIJE PODSTICE SIROMASTVO U SCG BEOGRAD - Prema rezultatima istrazivanja beogradske kancelarije Ujedinjenih nacija - Program za razvoj o energiji, zivotnoj sredini i siromastvu, sadasnji nacin koriscenja energije u Srbiji i Crnoj Gori neodrziv je sa stanovista razvoja jer sprecava iskorenjivanje siromastva - izjavio je, juce, na konferenciji za novinare Rastislav Vrbenski, predstavnik UNDP u Srbiji i Crnoj Gori. Prema njegovim recima, na osnovu informacija prikupljenih kroz tri istrazivanja (istrazivanje nacina koriscenja energije, istrazivanje percepcije energetskih procesa i usluga, i detalji o snabdevacima energije) i serije razgovora u fokus grupama, vise od polovine stanovnistva suoceno je sa siromastvom upravo zbog koriscenja skupljih oblika energije, dok je jedna cetvrtina stanovnistva socijalno obezbedena uglavnom zbog toga sto moze da koristi energetske subvencije. Srecko Mihajlovic, sef ovog projekta, koji je finansirala vlada Holandije, istakao je da je istrazivanje obuhvatilo 3.000 gradana i da je pokazalo da su siromasnije kategorije stanovnistva redovnije platise elektricne energije, dok se u kategoriji neplatisa uglavnom nalaze dobrostojeci slojevi stanovnistva. On je dodao da je prosecna potrosnja energije po kvadratnom metru stambenog prostora za oko 2,5 puta veca u SCG nego u Severnoj Evropi, a uprkos tome, u vise od cetvrtine domacinstava grejani prostor po clanu domacinstva je ispod minimalnih propisanih standarda sa zdravstvenog stanovista. G. V. 16. septembar --SAOPSTENJE UPRAVE ZA ZASTITU ZIVOTNE SREDINE: SLANO KOPOVO NA LISTI RAMSARSKIH PODRUCJA OD MEDUNARODNOG ZNACAJA BEOGRAD - Na listi Ramsarske konvencije o mocvarnim podrucjima koja su od medunarodnog znacaja, narocito kao stanista ptica mocvarica, od 22. jula ove godine nalazi se i specijalni prirodni rezervat Slano Kopovo. Slano Kopovo je pocetkom ove godine, preko Uprave za zastitu zivotne sredine Ministarstva nauke i zastite zivotne sredine kao nadleznog organa drzavne uprave iz SCG za komunikaciju sa Ramsarskom konvencijom, nominovano za upis na Ramsarsku listu podrucja od medunarodnog znacaja. Pored mocvarnih podrucja Obedske bare, Ludaskog jezera, Skadarskog jezera i Starog Begeja – Carske bare, sada je i ovo specificno slatinasto vodeno staniste ispunilo kriterijume Konvencije za upis na Ramsarsku listu. Elaborat koji je za nominaciju Slanog Kopova izradio Zavod za zastitu prirode Republike Srbije dobio je visoku ocenu predstavnika Ramsarske konvencije. Slano Kopovo jedno je od poslednjih slanih vlaznih stanista u Srbiji (AP Vojvodina) koje predstavlja jedinstveno pribeziste retkih i ugrozenih biljnih i zivotinjskih vrsta, ne samo u nasoj zemlji vec i u okruzenju. Ovaj drevni ostatak meandra reke Tise takode je veoma vazna lokacija na migracionim putevima zdralova i velikog broja drugih vrsta ptica. 14. septembar -- TANJUG: FRANCUSKA POMOC ZA SNABDEVANJE BEOGRADA VODOM BEOGRAD - Francuska vlada je pocetkom septembra odobrila finansijsku pomoc u iznosu od 900.000 evra za ostvarenje dva projekta u Beogradu i Srbiji, saopstila je danas francuska ambasada u Beogradu. Veliki deo pomoci (548.000 evra) namenjen je izradi studije projekta za poboljsanje snabdevanja Beograda vodom za pice. Drugu studiju, u iznosu od 350.885 evra, izvesce francuski Nacionalni geografski institut, na osnovu satelitskih snimaka koje je sacinila firma SPOT Images. Ona ima za cilj da uspostavi metodologiju za procenu zemljista na teritoriji grada Beograda. 10. septembar -- BEOINFO: UVODENJE "LICNIH" KANTI KORAK KA RECIKLAZI SMECA BEOGRAD - U oktobru 2000. godine JKP „Gradska cistoca” raspolagala je sa 35 vozila za odnosenje smeca koje su Beogradani odlagali u 19.500 kontejnera. Danas, zahvaljujuci Skupstini grada koja je nabavila najmodernija vozila i opremu, ovo preduzece poseduje ukupno 309 komunalnih vozila. Od toga, 116 kamiona za odnosenje smeca koji prazne 31.000 kontejnera i svakodnevno prevoze oko 1.400 tona otpada na deponiju u Vinci. Kako je na danasnjoj konferenciji za novinare rekao generalni direktor JKP „Gradska cistoca” Dragan Ignjatovic, u protekle cetiri godine nabavljeno je, pored ostalog, i 30 otvorenih transportnih vozila, 14 autocistilica, specijalno vozilo za reciklazu starih guma, zatim veliki grajfer nosivosti pet tona, 16.000 metalnih i plasticnih kontejnera i 3.500 korpica za otpatke. Ocekuje se i isporuka cisterni za odvozenje fekalnih materija, kao i autocisterni za pranje ulica. – Za potrebe „Gradske cistoce”, tokom 20 godina kupljeno je vrlo malo ili gotovo nista. Medutim, za prethodne cetiri godine postali smo preduzece koje 80 odsto zadovoljava zapadne standarde. Vise nemamo ni dug od 33 miliona dinara koji smo nasledili. Plate su redovne. Prosecna plata sada iznosi 21.000 dinara, a nekada je bila 30 evra – naglasio je Ignjatovic. On je najavio da bi u Beogradu najverovatnije do kraja godine trebalo da zazive dva pilot projekta za reciklazu smeca. Prvi korak ka tome bice uvodenje takozvanih „licnih” kanti za odlaganje smeca, koje ce besplatno biti podeljene domacinstvima. Predvideno je da „licne” kante prvi dobiju zitelji naselja Ugrinovci i dela Batajnice. Tender za nabavku ovih kanti vec je raspisan i u naredna dva meseca trebalo bi da bude isporuceno prvih 5.000. Ocekuje se da sledece godine u Beogradu bude vec 200.000 ovih kanti. – Na ovaj nacin sprecice se i unistavanje sudova za odlaganje smeca. U proteklom periodu potpuno je unisteno oko 700 plasticnih kontejnera i promenjeno od 900 do 1.000 tockica na njima. Troskovi su veliki. Korak ka reciklazi smeca u Beogradu bice i postavljanje zasebnih kontejnera za odlaganje stakla ili papira. Predvideno je da ovakvi kontejneri eksperimentalno budu postavljeni za oko 200 domacinstava na podrucju Vracara – zakljucio je Ignjatovic. Veliko prolecno i jesenje uredivanje, koje je dobilo trajni karakter, doprinelo je da grad bude jos cistiji. Prema recima pomocnika direktora JKP „Gradska cistoca” Zorice Petronijevic-Gajic, pored brojnih akcija uredivanja recnih priobalja, prvi put ove godine organizovana je u vrticima i osnovnim skolama i edukacija najmladih Beogradana o odlaganju smeca i ekologiji. Ona je najavila da ce „Gradska cistoca” i ubuduce organizovati ovakve i slicne akcije kao doprinos ocuvanju zivotne sredine. 7. septembar -- DANAS/FONET: CIGARETE VECI ZAGADIVACI OD DIZEL-MOTORA LONDON - Dim iz cigareta zagaduje vazduh desetak puta vise od dizel-motora, pokazalo je istrazivanje objavljeno u Londonu, u casopisu koji izdaje Britis medikal zurnal. Eksperiment je sproveden u italijanskom gradicu Kjaveni, u kojem je vazduh relativno cist i ima nizak nivo takozvanih PM cestica, koje su najopasniji element zagadenja. Te cestice dolaze iz raznih izvora, ukljucujuci cigarete i izduvne gasove iz automobilskih motora. Visok nivo tih cestica u vazduhu povecava rizik od bronhitisa, astme i raka pluca. U toku eksperimenta, u zatvorenoj garazi je pola sata bio upaljen dizel-motor Forda Mondea, zapremine dve hiljade kubika, a nakon toga su pola sata gorele tri cigarete. Svaka dva minuta ocitavan je nivo cestica zagadenja u vazduhu, posle cega su naucnici dosli do neocekivanih rezultata. Autori istrazivanja tvrde da je, kad su cigarete bile upaljene, nivo PM cestica u garazi bio 15 puta veci nego na otvorenom, a dok je bio upaljen motor, samo dva puta. 2. septembar -- DANAS: VLADIMIR MANIC, UCITELJ IZ NISA, DESET GODINA SNIMAO ZIVOT NA STAROJ PLANINI, A NJEGOV FILM POSTAO NASTAVNO SREDSTVO PIROT - Dokumentarni film "Visok'' ucitelja u OS "Sveti Sava" u Nisu, Vladimira Manica, odlukom Ministarstva prosvete i sporta od ove godine bice nastavno sredstvo u skolama. Manic kaze da ce ovaj film ucitelji moci da koriste kao dopunsko nastavno sredstvo za predmet poznavanje prirode i drustva ili za biologiju. Ovaj film na dokumentovan i umetnicki nacin predstavlja zivot Stare planine kroz cetiri godisnja doba. Manic je poreklom iz sela Izatovci na Staroj planini. Godinama je dolazeci u ovaj kraj, najpre foto aparatom, a potom i kamerom, belezio zivot rodnog kraja, prema kojem je uvek osecao svojevrsnu nostalgiju. - Posle sam poceo da pisem scenario za svoj prvi dugometrazni film koji se zvao "Godisnja doba Visoka''. Kasnije sam dopunio materijal i poceo ozbiljniji projekat pod nazivom "Visok''. Montazu filma radio sam u niskoj TV Belle amie. U realizaciji filma pomogli su mi mnogi strucni saradnici kaze Manic. Autor filma je s neizmernim entuzijazmom i upornoscu citavu deceniju svojom kamerom belezio zivot planine.To naravno nije bilo ni malo lako, jer se ponekada desavalo da za mnoge impresivne prizore u zivotinjskom ili biljnom svetu u divljini ostane danima i nedeljama. -To je jedan mozaik zivota Stare planine kroz cetiri godisnja doba. Okom kamere zabelezeni su biljni i zivotinjski svet, zivot staroplaninskih gorstaka i stocara kojih je sve manje, crkve i manastiri, prirodne lepote divljih predela, planinskih vrhova, klisura i kanjona - sve ono sto je znacajno za Staru planinu, a posebno sam snimao mnoge retke i nepoznate biljne i zivotinjske vrste. To je jedan veoma vazan dokument o Staroj planini i vredno svedocanstvo za buducnost. Zabelezen je, dakle, zivot Stare planine koji postepeno nestaje i sela koja, na zalost, polako umiru - kaze Manic. Prema prici Manica u Visoku ima dvadesetak sela ali ona postepeno nestaju. Najveca sela su Rsovci i Dojkinci koja jos uvek odolevaju nestanku sa geografske karte. - Snimajuci ovaj film nisam se bavio istorijskim i socijalnim temama, vec prirodnim karakteristikama Stare planine, biljnim i zivotinjskim svetom jedne od poslednjih ekoloski ocuvanih oaza na Balkanu. To nije bilo lako snimiti jer je potrebno dosta vremena i strpljenja. Uspeo sam da snimim jelena, srnu, divlju svinju, vuka. Posebno sam se bavio pticama. U klisuri Senokoske reke pronasao sam par rideg misara, za kojeg sam mislio da je istrebljen pre 50 godina. To je jedna od najlepsih i najredih ptica u Evropi. Kad je rec o biljkama, sa svojim saradnikom sam otkrio crnoplodnu dunjaricu.To je jedna vrsta zbuna, biljka za koju se nije znalo da je ima u flori Srbije. Oko teksta za film dosta mi je pomogla supruga Evica. Pomagao mi je i dr Spas Sotirov, dr Jovan Ciric, Bratislav Grubac, strucnjaci Zavoda za zastitu prirode - kaze Manic. - Ovo je prvi film koji kompleksno obraduje Staru planinu i sve ono sto je za nju bitno, buduci da je ona jedna od najlepsih planina u Srbiji. Otuda i moji motivi da se to sve zabelezi. Na Staroj planini je jos uvek ocuvan biljni i zivotinjski svet i to javnost treba da zna - kaze Manic, izrazivsi zadovoljstvo sto ce lepote i vrednosti Stare planine upoznati deca sirom Srbije. Ovaj poduhvat je Manic sam finansirao, a izdavac video-kasete i kompakt diska filma je Drustvo ucitelja u Nisu. Z.Panic 1. septembar -- DNEVNIK: NAVIKAVANJE NOVOSADJANA NA SELEKCIJU OTPADA NOVI SAD - Za proteklih 100 dana, na Strandu je sakupljeno sedam tona takozvane pet amblaze (pre svega plasticnih flasa, napravljene od polietilena), bilans je akcije “Cistoce” i “Gradskog zelenila”, a na inicijat ivu gradskog Sekretarijata za zastitu i unapredenje zivotne sredine. Ovaj projekat, kako su ga okarakterisali predstavnici pomenutih institucija na jucerasnjoj konferenciji za novinare na Strandu, za cilj je imao edukaciju Novosadana u odvajanju otpada. - Prvi put u Novom Sadu pokrenuta je ovakva akcija, a plan je da se kontejneri za pet ambalaze postave i u gradu - objasnila je portparol “Cistoce” Milica Vlaisavljevic, ne precizirajuci tacan datum kada ce se i postaviti. Ona je dodala da su na Strandu od maja postavljena dva kontejnera u koji su Novosadani mogli da odlazu pet ambalazu, a da se selekcijom primarnog otpada stiti zivotna sredina, dok je ekonomski isplativije. - Iz ukupnog smeca dnevno se na deponiji izdvoji oko tona i po ove ambalaze - rekla je Vlaisavljevic, navodeci da je vidljiva potreba za kontejnerima u koje bi gradani mogli da odlazu ovakav otpad.Ipak, predstavnici “Cistoce”, “Gradskog zelenila” i Sekretarijata za zastitu zivotne sredine, izrazili su sumnju da bi Novosadani mogli brzo da se naviknu da pet ambalazu odlazu u kontejnere predvidenim za to. - Ne mozemo ocekivati da se Novosadjani preko noci naviknu da pet ambalazu odlazu u posebne kontejnere, ali upravo ovakve edukativne akcije predstavljaju korak ka tome - misljenja je Vlaisavl jevic. Marija Jevtic iz gradskog Sekretarijata za zastitu i unapredenje zivotne sredine objasnjava da je ovaj sekeretarijat u obavezi da inicira i podrzi ovakve akcije. Portparol “Gradskoh zelenila” Aleksandra Tamas ocenila je akciju kao uspesnu, objasnjavajuci da bi rezultati bili jos bolji da je Strand posetilo vise Novosadjana. Ova sezona je izuzetno losa i do sada belezimo oko 250 hiljada prodatih ulaznica. Verovatno bi se skupilo jos vise pet ambalaza da je bilo i vise posetilaca - podvukla je Tamas, dok je za razlog slabe posete navela lose vreme tokom leta. "Opomena” novinaru Marija Jevtic iz gradskog Sekretarijata, kada je novinar “Dnevnika” postavljao pitanje, dala je svojevrsnu primedbu. Naime, pre nego sto je odgovorila, upozorila je novinara, koji je u tom trenutku drzao zapaljenu cigaretu, da je duvanski dim jedan od najvecih zagadivaca vazduha. Ona je primetila da mediji nikada nisu izvestili o tome da je na pres konferencijama gradskog Sekretarijata za zastitu zivotne sredine na stolovima redovno postavljeno vise od deset pepeljara. - U razvijenim zemljama pusenje na javnim mestima je zakonom zabranjeno - zakljucila je Jevtic, dodajuci da se nada da joj novinar “ne uzme za zlo sto ga je opomenula.” Papir za primer Vlaisavljevic je podsetila i na akciju “Cistoce” - odlaganje papira u posebne kontejnere. Ona je rekla da su za sada zadovoljni projektom bez obzira sto nije retko da se ovi kontejneri obijaju, a papir krade kako bi se prodavao. - Pored toga sto smo kontejnere postavili po gradu, mi smo i u dogovoru s “Radosnim detinjstvom” kante za papir postavili i u nekoliko obdanista, kako bi se deca ucila od malih nogu da je selekcija otpada vazna - objasnila je Vlaisavljevic. Dj. B.	....ko je autor
....kućni ljubimci		....usluge
....ekologija		....kontakt
....divljina		....saradnja
....forum		zahvaljujem se....
....saopštenja		....adrese
....galerija






	2004 © Životinjsko carstvo