Pripremajući i obrađujući temu domestifikacije
mačke, specijalno za ovaj portal, prelistavala sam razne
leksikone i enciklopedije u potrazi za stručnim i zvaničnim
podacima koje mogu navesti. Pritom sam naišla na mnoštvo
interesantnih podataka o davnim vremenima u kojima mačke
još nisu ni postojale, ni sisari, ni dinosaurusi.
Tako sam došla na ideju da, pre nego što se posvetim temi
mačke, napišem ne samo kako je ona domestifikovana, već
i selektivni put kojim je priroda nju dovela do tog stupnja
razvoja na kome je ona danas. Kada vec bacamo pogled tako
daleko unazad, možemo spomenuti i druge oblike zivota
koji su postojali na našoj planeti. Što dalje napreduje
tehnika, napreduju i mogućnosti da dalje zađemo u sopstvenu
prošlost i oslanjajući se na rezultate ispitivanja i istraživanja,
budemo u mogućnosti da postavljamo nimalo nebulozne teorije
o postanku života uopšte. Možda bi bilo besmisleno početi
teorijama o nastanku belančevina pre skoro 4 milijarde
godina, ili o nastanku višećelijskih biohemijskih oblika
pre 2 milijarde godina. Egzistencija kompleksnih višećelijskih
organizama je dokazana i pronalascima fosila starih oko
670 miliona godina. U doba Prekambriuma, još
tačnije rečeno Proterozoikuma, život se razvijao
iskljucivo u vodi.
skamenjeni ostaci beskičmenjaka
Atmosfera je još uvek bila agresivna,
bez kiseonika, prostor koji nije bio pogodan za razvitak
bilo kakvog oblika života.Pre oko 530 miliona godina,
u doba Kambriuma, došlo je do veoma brzog
razvoja životnih oblika na dnu okeana.
Sa samo 5 miliona godina priroda je bezbroj puta promenila
svoj biološki plan. Takav eksplozivni razvoj paleontolozi
tumače porastom količine kiseonika u atmosferi.
Molekularna biologija zastupa teoriju o nastanku
novih gena koji su omogućili taj napredak. U svakom slučaju,
fosili Kambriuma stari između 570 i 510 miliona
godina potvrđuju egzistenciju kičmenjaka koji su bili
slični ribi. Bili su bez vilice i imali su oklop. Sto
miliona godina kasnije, u doba Devona po kopnu
su počeli da se kreću i prvi insekti. U isto vreme, znači
pre 410 miliona godina, i prve vodene životinje napuštaju
svoju sredinu, da bi za svoj dalji razvitak koristile
kiseonik, taj izvor energije i "eliksir života".
Smatra se da je Latimeria chalumnae napustila
vodu da bi kao amfibija, prilagođavajući se novoj sredini,
u toku niza miliona godina potpuno osvojila kopno. Smatra
se pretkom svih kopnenih kičmenjaka.
Latimeria chalumnae, fosil
Latimeria danas, "fosil" koji još uvek živi
Milionima godina se u biosferi razvijao
život, predstavljajući se u bezbroj oblika flore i faune,
decimiran ili umnožavan po zakonima prirodne selekcije.
Pre 200 miliona godina Zemlja je već bila jedan kompletan
ekološki sistem. Mora su bila puna života, vazduh je takođe
bio osvojen kao životni prostor, a na kopnu su dinosaurusi
postali dominantna vrsta. Klima je bila vlažna i topla,
flora je bila bujno razvijena i uslovi za život tih giganata
nije mogao biti bolji. Ovi, najvećim delom ogromni biljojedi
su vladali zemljom čitavih 140 miliona godina.
Tylosaurus, morski gigant, rekonstrukcija
...i njegovi fosilni
ostaci
ptica sa četiri krila, Microraptor, fosil
star 130 mil. god. 77cm
Prvi sisari pojavili su se na Zemlji
"već" pre 200 miliona godina. Oni su bili mali
kao današnji miševi ili pacovi i živeli su dugo u senci
dinosaurusa koji su za sebe zauzimali ceo životni prostor.
Ovi prvi sisari hranili su se insektima, larvama, pa i
malim reptilima. Lovili su noću, bili su brzi i okretni
da bi mogli hitro da se sklone od ogromne opasnosti. Još
na početnom stepenu razvoja, morali su biti torbari iz
"bezbednosnih" razloga. Najstariji pronadjeni
skelet sisara, Henkelotherium-a, star je oko
150 miliona godina.
drugi
deo...>>
