IPB

 

 

Welcome Guest ( Log In | Register ) · 0 New Messages

 
Reply to this topicStart new topic
> Ishrana Psa
arnela
post Mar 28 2005, 10:48 AM
Post #1


Redovni član
***

Group: Član
Posts: 909
Joined: 28-March 05
From: Tuzla
Member No.: 399



OBROK VARIRA SA UZRASTOM

Kao ključ dobrog zdravlja i zaloga dugovejčnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka.
Međutim, potrebe u hrani kod psa osjetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovječnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostarjeli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbjedi hrana:
- prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;
- dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;
- privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.
Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan dio populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski dio u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.

ŠTENE

Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procjena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta mjeri svakoga dana (prosječno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se poslije rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.

ŠTENAD SITNE RASE

Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrijednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko prije što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahtjeva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).

ŠTENAD KRUPNE RASE

Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrijevaju, dojenje je srazmijerno redukovano i kraće, a završava se prije faze maksimalnog razvoja. Svojdstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti dijeljenje hrane na obroke.

KAKO HRANITI ŠTENE ?

Pri hranjenju treba voditi računa
- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta
- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je riječ o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina.
Doista, mladi pas je mnogo osjetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u tjelesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitijela što dovodi do veće osjetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se spriječila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suhu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savjetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suha ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rast ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.

ODRASTAO PAS

Uzrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namijenjena je slijedećim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnošću;
- psima u kućici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa rijetko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbjegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:
- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenja masnih materija;
- čuvati ljepotu kože i dlake zahvaljujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodnim aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje slijedeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosječno, treba dati 60 grama ove mješavine dnevno po kilogramu tjelesne težine.

OSTARjELI PAS

Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promjena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarjelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarjelog psa mora biti u skladu sa slijedećim pravilima:
- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;
- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;
- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:
Kilogram domace porcije obuhvataće slijedeće sastojke:
- posnu govedinu 270 g
- jetru 80 g
- kuhani pirinač 400 g
- pšenične mekinje 160 g
- tvrdo kuhano cijelo jaje 80 g
- 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;
- 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;
- 2 kapsule masne kiseline.
Miješavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na slijedeći način:
- 50 % hipokalorične hrane;
- 25 % hrane "fizio-rast";
- 25 % hrane "fizio-dopuna". Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarjelog psa sprečavanjem procesa starenja.

SPECIJALNI JELOVNICI

Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbijedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri mjeseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtijevanim naporima.

KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE

Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahtjeve kod mužjaka, on naprotiv izrazito mijenja takve zahtjeve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smanjivanjem perioda manjih zahtjeva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtjevima.

PERIOD ESTRUSA

Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršavjeloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospješi ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.

SKOTNOST

Ona ne izaziva osjetno povećanje nutricionih zahtjeva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmjenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodjelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
- optimalnu vitalnost nošenja;
- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).

LAKTACIJA

Nasuprot dva prethodna perioda, period laktacije uzrokuje znatno uvećanje nutricionih zahtjeva. To je posledica izuzetnog bogatstva kujinog mleka (naročito bogato masnim materijama i proteinima) i velike mlečnosti majke. Proizvedena količina može bti veoma velika; na primjer, kuja od 17 kg koja doji četri šteneta, proizvodi do 1,3 kg mleka dnevno! Laktacija, dakle, iziskuje jaču hranu. Ako se apetit kuje povećava sa proizvodnjom, njene nutricione potrebe u vršnom periodu laktacije (izmedju 3. i 5. sedmice) treba da budu pokrivene povećanim unošenjem naročito proteina, masnih materija, kalcijuma i vitamina A. Znatno uvećanje zahtjeva tokom te faze nameće potrebu da se svakodnevna porcija podjeli najmanje na tri obroka. Samim tim, treba uveliko povećati energetsku gustinu hrane njenim obogaćivanjem masnim materijama. Kuja koja doji više od četri šteneta trebalo bi redovno da uzima hranu sa više od 4,2 kilokalorija po gramu suhe materije. U tim uslovima, ona može utrošiti svu energiju neophodnu za pokrivanje potreba laktacije, a bez rizika da pretjerano oslabi. tako, za kerušu težine 22 kg koja doji šest štenadi, neophodno je skoro 4 kg vlažne hrane dnevno, a svega 1,5 kg suve hrane "stres". Ova manje opterećuje pri varenju i dopušta raspodjelu obroka tokom dana.

ŠTENE SA CUCLOM I ODBIJENO OD SISE

Ishrana šteneta prije odbijanja od sise ne stvara probleme, budući da u fiziološkom smislu, uspijeva da pokrije nutricione ptrebe održavanja majke, uvećane zbog toga što ona izvestan broj hranijivih sastojaka prenosi preko svojih dojki.
Ipak, razlozi da se pribjegne veštačkom dojenju su mnogobrojni:
- zootehnički. kad je broj štenadi odveć veliki ili ako su ostali siročad.
-fiziološki kada kuja nema mlijeka ili ne može da nastavi sa dojenjem;
- patološki, ako se javi upala dojke: nju najčešće uzrokuju stafilokoke ili kolibacili.
Zna se da štene dolazi na svijet gluho, slijepo i da zavisi od spoljne temperature da bi očuvalo sopstvenu temperaturu tijela do treće sedmice. S druge strane, štene veoma brzo raste zahvaljujući nutricionom bogatstvu kujinog mleka težina mu se udvostručuje za osam dana utrostručuje za tri sedmice- učetvorostručuje za jedan mesec. Ta ogromna brzina rasta usko je povezana sa veličinom rase u zrelom dobu i može se nadzirati pojedinačnim svakodnevnim mjerenjem mladunaca, po mogućunosti uvijek u isto vreme; svako štene koie gubi na težini svakih 24 do 48 sati, ili prestane da dobija u težnii svaka dva ili tri dana mora se veštački dodatno prehranjivati. Napraviti kujino mlijeko na bazi kravljeg je teško zato što treba korisnu materiju podićl za 75%, procenat proteina za 30% procenat lipida za 35% procenat laktoze treba smanjiti na 50% i najzad očuvati nivo minerala. Dobra zamjena za majčino mlijeko treba uvek da zadovolji tri imperativa,da bi se pokazalo delotvornim i da ne bi izazvalo štetno sekundarno dejstvo:
- poštovati fiziologiju varenja šteneta;
- da se daje u "majčinskom" okruženju (toplina, higijena);
- da ima sastav najbliži sastavu kujinog mlijeka.


VJEŠTAČKO DOJENJE: NEKOLIKO SAVjETA

Štenad se hrani pomalo, ali često.,sedam sisanja dnevno u prvoj sedmici; šest u drugoj.
o za vještačko dojenje koristite savršeno čiste sudove:perite ih hladnom vodom, potom toplom da bi se izbjegla koagulacija mliječnih proteina.
U odsustvu majčinske brige, probudite štenad prije svakog obroka. Po završetku obroka masirajte im međicu vatom natopljenom mlakom vodom ili toaletnim mlijekom (zamjena za majčin jezik),da bi se pokrenuli refleksi uriniranja i defekacije.
Od treće sedmice, možete učiti štenad da piju mlijeko iz činije.

ODBIJANJE OD SISE (PERIOD ZALUČIVANJA)

Odbijanje šteneta od sise (zalučivanje) utiče dobrim dijelom na njegovo kasnije ponašanje u pogledu ishrane; ukoliko je uspješno, ono se odražava na budućnost psa, kako na njegovu sposobnost budućeg prilagodjavanja u okviru životnog vijeka, tako i na njegov tjelesni razvoj i zdravlje.U stvari, ne postoji nikakvo tačno pravilo u vezi sa datumom početka odbijanja od sise: jedini istinski imperativ jeste držati se postupnog odbijanja, tokom odredjenog vremena. Jedino će takva metoda omogućiti organizmu šteneta, naročito njegovom digestivnom traktu da se prilagodi novoj ishrani.U periodu koji prethodi odbijanju od sise, od kraja treće sedmice dojenja treba početi sa davanjem kaše mladuncima (mlečna kaša, sitne granule, sjeckano meso ili, još bolje, specijalna hrana koja se može naći kod veterinara ili odgajivača). Odbijanje od sise se tako vrši postepeno do 5-6. sedmice. Počev od tog trenutka, štenad može jesti:
- tri obroka suhe hrane "rast" sa dodatkom vode;
- sitne krokete kojima se sami mogu poslužiti.
Na uzrastu od 7-8 sedmica, možete preći na normalnu ishranu kako biste pospješili pravilan rast šteneta .

RADNI PAS

Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovački pas, pas za sport), veoma je bitno proučiti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije mišića (vježbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehaničku sa učinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobadja pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad mišića. Ona se najprije vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje mišićna ćelija može neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruža tada energiju odmah raspoloživu na mišićnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterijom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. djeluje, dakle, kao skladište energije za stalno snadbijevanje. Tri sistema dopuštaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:
- sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;
- anaerobna glikoza, ili sistem mlečne kiseline;
- aerobni sistem, ili sistem kiseonika.
Sva tri funkcionišu na principu spregnutih reakcija.
One direktno uslovljavaju fiziološke, metaboličke, hematološke i endokrine odgovore životinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a naročito kvalitativnog prilagodjavanja obroka prema zahtijevanom radu: trkački hrt neće biti hranjen na isti način kao lovački pas, pas za odbranu ili vuču. Te faze predstavljaju tri metabolike etape:
- prva traje od deset do trideset sekundi. Energija već prisutna u mišiću (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrijednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mliječnom anaerobiozom);
- druga etapa ne traje duže od nekoliko minuta; dolazeći odmah posle prve, ona se odvija takodje bez kiseonika, ali koristi mješovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mliječne kiseline (ograničavajući faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;
- treća, koja se pojavljuje poslije dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakterističan dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tiče naročito lovačkih ili vučnih pasa.


--------------------
<span style='font-size:14pt;line-height:100%'>Arnela & Astra </span>

<span style='font-size:14pt;line-height:100%'>Sa psima je život ljepši</span>
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Jelena J.
post Apr 18 2005, 09:36 PM
Post #2


Redovni član
***

Group: Član
Posts: 619
Joined: 21-March 05
Member No.: 388



takoje odlican, opsiran tekst.Bas tako nesto i treba ,posebno pocetnicima mig


--------------------
Go to the top of the page
 
+Quote Post
bart_g
post Apr 18 2005, 09:44 PM
Post #3


Junior
**

Group: Član
Posts: 183
Joined: 5-April 05
From: Skopje
Member No.: 417



takoje cheer


--------------------
Go to the top of the page
 
+Quote Post
angel
post May 1 2005, 08:56 PM
Post #4


Handler & Groomer JovanaD.
*****

Group: Član
Posts: 1,622
Joined: 16-August 04
From: Banjaluka
Member No.: 153



takoje


--------------------
Web Design & Dog Handling
www.point-of-royal.com
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Tea
post May 2 2005, 07:47 PM
Post #5


Junior
**

Group: Član
Posts: 176
Joined: 14-April 05
From: Beograd
Member No.: 438



Super teksta tongue.gif


--------------------
Veliki pozdrav od Tee i Arisa
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Tea
post Jun 15 2005, 09:14 PM
Post #6


Junior
**

Group: Član
Posts: 176
Joined: 14-April 05
From: Beograd
Member No.: 438



Danas sam bila u Rodicu i kupila sam hranu Premil za stence pa me zanima da li znate kakva je i da li je dobra? smile.gif


--------------------
Veliki pozdrav od Tee i Arisa
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Jelena J.
post Jun 16 2005, 10:18 PM
Post #7


Redovni član
***

Group: Član
Posts: 619
Joined: 21-March 05
Member No.: 388



Tea, ja hranim Astora Premilovom junior hranom i zadovoljna sam. Probala sam i Bewi dog koja je znatno bolja,ali i skuplja. Premilovu hranu pravi Gvozdenovic iz Sm. Palanke i stvarno je odlicna. Jos nesto: savetujem ti da Arisa do godinu dana hranis samo junior hranom, ne granulama za odrasle. Ja je kupujem na dzak od 7kg i kosta negde oko 800din u vet stanici.


--------------------
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Tea
post Jun 17 2005, 08:20 AM
Post #8


Junior
**

Group: Član
Posts: 176
Joined: 14-April 05
From: Beograd
Member No.: 438



Hvala ti! thumbsup.gif


--------------------
Veliki pozdrav od Tee i Arisa
Go to the top of the page
 
+Quote Post
trajce
post Jun 20 2005, 08:52 PM
Post #9


Novi član
*

Group: Član
Posts: 4
Joined: 19-June 05
Member No.: 604



Hvala Arnela imam odgovore na sva pitanju u vezi ishrane zauvijek.... ;-)
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Dacko
post Aug 20 2005, 02:08 AM
Post #10


Novi član
*

Group: Član
Posts: 3
Joined: 19-August 05
Member No.: 676



Odličan i poučan tekst za nekog poput mene ko nije planirao da nabavi kucu, već jednostavno usvojio lutalicu. To je bilo pre godinu dana i otad pokušavam da se snađem i naučim štošta o psima i pravilnom čuvanju i brizi.Nažalost, na jednom forumu piše jedno, na drugom drugo, veterinar kaže treće, a tu su i matorci sa kojima živimo i koji smatraju...pa, neću da nerviram ljude njihovim stavovima, dovoljno je da kažem da su primitivni i da su nam itekako smetali da psa naučimo nekim osnovnim stvarima.
Pošto je mala kuja mešanka došla kod nas sa ulice i bukvalno nas odabrala kao svoje vlasnike bili smo neverovatno popustljivi po pitanju ishrane i jako teško smo uspeli da je naviknemo na suvu hranu. Pošto je snalažljiva, ako joj se ono što joj nudimo ne dopada, otići će u komšiluk i iskamčiti salamu, viršle ili bilo šta drugo što čoveku padne na pamet da ponudi maloj manipulantici i glumici. Imam osećaj da pseću hranu jede samo da bi nam udovoljila, a ne i zato što joj se sviđa, i nikako ne možemo da pronađemo šta bi joj odgovaralo. Prezrela je čak i Royal Canin, tj, jela je par dana i nakon toga samo proba i pljucne. U suštini, voli skoro svaku suvu hranu tačno par dana, a onda je odbija i prihvata neku drugu. Pošto mi je jako važno da se hrani pravilno, a nemam mogućnosti da joj sama pripremam hranu, možete li mi dati neki savet, jer sam pročitala da je tako često menjanje ishrane štetno. Pošto ne dolazi u obzir da je vezujem, a dovoljno je mala rastom da se provuče ispod ograde i zbriše u potrazi za hranom kad joj ne damo ono što voli, ne dolaze u obzir pokušaji da čekamo da izgladni, pa da prestane da bude izbirljiva. Otprilike, između dva zla biram manje- bolje da jede razne vreste specijalne hrane, nego pržene, masne stvari koje će naći ili iskamčiti u komšiluku. Možda i grešim i možda bi trebalo da zaboravim na stručne savete i hranim psa kako inače ljudi to čine sa mešancima- ostacima ljudske hrane, jer je na to navikla i takve stvari voli, ali toliko mi je draga da ne mogu sebi da dozvolim da ugrožavam njeno zdravlje ili joj skraćujem život lošom ishranom.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Virpi
post Nov 25 2005, 03:54 PM
Post #11


Redovni član
***

Group: Član
Posts: 629
Joined: 19-November 05
From: Beograd
Member No.: 856



Jako lepo sto ste to napisali pomoci ce nekom od vlasnika

VirPi 16_2_10[1].gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post

Reply to this topicStart new topic
1 User(s) are reading this topic (1 Guests and 0 Anonymous Users)
0 Members:

 



Lo-Fi Version Time is now: 29th July 2014 - 11:41 AM