.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... konji

.... galerija

.... forum

.... prezentacije
Dresurno jahanje za početnike


Da bismo na najbolji mogući način približili dresurno jahanje široj publici, u ovom tekstu ćete naći osnovne pojmove vezane za isto. Bez obzira da li samo volite konje, jašete rekreativno ili počinjete da se takmičite nadamo se da će vam ovaj tekst poslužiti kao izvor osnovnih informacija.

Dresurno jahanje je jedna od sedam diciplina konjičkog sporta i prisutna je na Olimpijskim igrama jos od 1896. godine. Kao i u ostalim disciplinama konjičkog sporta, na takmičenjima ravnopravno učestvuju muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja. Takmičenja možemo podeliti u dve grupe – nacionalna i internacionalna (pod jurisdikcijom Međunarodne konjičke federacije ili FEI).

Dresurno jahanje za početnike

Svaka od ove dve grupe u okviru svog sistema takođe ima nivoe. Na nacionalnim federacijama je da raspodele težinu i broj nivoa prema svojim potrebama, ali generalno postoje uvodni, početni, elementarni, srednji, srednji napredni i napredni nivo. Internacionalni nivoi su Prix St. George, Intermediate I i II, Grand Prix i Grand Prix Special. U zavisnosti od stepena razvijenosti dresurnog jahanja u nekoj zemlji i na njihovim takmičenjima se mogu jahati testovi namenjeni internacionalnim nivoima.


Uvod u dresurno jahanjeZašto nivoi u takmičenjima?

Reč dresura je francuskog porekla i bukvalno prevedena znači trening. Nivoi su tako napravljeni da prate stepen utreniranosti konja, od početnih koraka pod sedlom do elemenata koji se traže na Olimpijskim igrama.

Za svaki nivo postoje takozvane smernice koje su vodič jahaču prema čemu bi trebalo da teži sa svojim konjem, a prilagođene su dobrobiti psihičkog i fizičkog zdravlja konja. Smernice takođe olakšavaju posao sudijama prilikom ocenjivanja nastupa jahača i konja.

Samo takmičenje se održava u areni za dresurno jahanje. Arena može biti veličine 20x40 metara ili 20x60 metara. Oko arene su postavljena slova na tačno određenom rastojanju jedna od drugih.

Svaki od nivoa ima testove koji predstavljaju „koreografiju“ koju jahač treba da izvede sa svojim konjem. Koreografija je sastavljena od dresurnih radnji i figura.



Arena za dresurno jahanje

Dresurne radnje i figure se rade na zadatom slovu u testu. U okviru istog nivoa testovi su raspoređeni prema težini. Dresurne radnje se nadovezuju jedna na drugu na način koji je „logičan“ konju i olakšava mu izvođenje istih. Testovi su simetrično napravljeni da bi se kod konja podjednako obe strane razvijale. Sudije ocenjuju način na koji se konj kreće, kao i jahačevu preciznost u izvođenju radnji. Ocene se kreću od 0 do 10. Sudija uz ocenu daje i svoj komentar koji služi kao pomoć jahaču u daljem radu. Takođe pored svake radnje u testu postoji opisano šta sudija ocenjuje za tu radnju.

 Dresurno jahanje za početnike

Zašto je bitno kako se konj kreće?
Ovo pitanje može da deluje čudno na prvi pogled. Konj ima četiri noge kojima hoda, kasa i galopira sa jahačem ili bez njega. Ali, ne čine kretnju konja samo pokreti njegovih nogu, nego i celog tela, naročito ako je pod jahačem. Kada je slobodan i bez opterećenja na leđima, konj 60% svoje težine nosi na prednjem trupu, a 40% na zadnjem. Ovo nije slučajno, nego mu omogućava da tako rasterećenog zadnjeg trupa lakše ritne lava koji vreba u žbunju, ili prilikom bega da lako ukoči „u mestu“ i promeni pravac. Kada jahač sedne na konja, raspored težine se menja, jer se remeti balans konja. Da bi konju bilo lako da nosi jahača i da ne bi došlo do povreda, sada onih 60% težine sa prednjeg trupa treba prebaciti na zadnji, a plećke i prednje noge rasteretiti težine. Prihvatajući težinu na zadnji trup, konj zaokrugljuje leđa i leđi mišić izdiže, što mu omogućava da nosi jahača bez problema, kao i da sa lakoćom radi ono što se od njega traži u treningu.

Dresurno jahanje za početnike

Trening treba da služi pravilnom psihofizičkom razvoju konja, a na takmičenju se taj razvoj ocenjuje, odnosno ocenjuje se stepen razvijenosti do koga je konj stigao tokom treninga. U dresurnom jahanju način kretanja konja je presudan u kvalitetu izvedenog kako u treningu, tako i na takmičenju. Konj, kada se pravilno kreće pod jahačem, kreće se celim telom.

Zadnje noge stvaraju impuls (ili pokretačku energiju) koji se prenosi preko leđa konja u ruke jahača. Zahvaljujući tom impulsu, konj podiže leđni mišić koji ga oslobađa bilo kakvog pritiska i neugodnosti dok je pod jahačem. Svi mišići u telu konja su slobodni i u svakom trenutku je spreman da izvrši zadatu komandu. Postaji i ona druga, ne tako idealna situacija u kojoj se konj kreće samo nogama, bez rada leđa. Bukvalno se ima utisak kada se konj posmatra da su mu leđa ulubljena, a da su noge prišrafljene konju na telo, slično kao lutke koje se pokreću kanapima. Konj koji se na taj način kreće najčešće drži glavu i vrat visoko jer mu se vrši neprijatan pritisak na leđa. Ukočen je, nerado ide pod jahačem i odbija komande.

Tekst i fotografije: Emina Knežević


____________________________________________________________________________________

                                               Najava: Sajam konjarstva Horseville
                                             u Novom Sadu od 29.09. do 02.10.2011.


                                                 Sajam konjarstva Horseville 2011 - Novi Sad - 30.09.-01.10.2011.

____________________________________________________________________________________

Komentari/pitanja

.... divljina

.... oglasi

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

2003-2011 © Životinjsko carstvo