.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi

Ljubav prema kućnim ljubimcima ili ljubav prema svim životinjama?


Roger ScrutonDa li je naša ljubav prema kućnim ljumcima uvek u skladu sa našom ljubavlju prema divljim životinjama? Britanski pisac i filozof Roger Scruton razmatra neka možda neprijatna ali sasvim legitimna pitanja...

"Živim na farmi krava, u delu engleske gde tanak sloj plodne zemlje prekriva neupotrebljivi donji sloj gline. Jedina korist za ljude od ove zemlje je za ishranu životinja koje se hrane senom i nusproizvodima. U pitanju su znači krave, ovce, svinje i živina kada su u pitanju domaće životinje, ptice u prirodi poput fazana i prepelica, i konja za jahanje. Daleko najprofitabilnije od tih životinja, iz ugla lokalne ekonomije, su konji, koji privlače ljude koji imaju puno novca na selo i ohrabruju ih da taj novac pretvaraju u seno. Oni koji bi da pretvore seno u novac imaju mnogo teži zadatak. Sve u svemu posmatram naš posed kao primer dobrog upravljanja životinjskom farmom. Sve naše životinje žive u prostoru na koji su se dobro prilagodile, uživaju osnovnu slobodu, i našom intervencijom su zaštićene od produženih muka bolesti i starosti, ili sporog umiranja od fizičkih povreda.

Životinje u prirodi sa druge strane predstavljaju moralni problem. Dok se trudimo da obezbedimo da predatori prežive teške zimske periode, ne činimo praktično ništa za glodare. Štaviše, vodimo neumorni rat protiv pacova. U našem kraju je raširena navika da se pacovi truju otrovom varfarinom koji zatim truje i sove, mišare i lisice koji jedu njihove leševe. Ovakvo ponašanje je doprinelo skorom istrebljenju sova na selu, mada me raduje da vidim peticije koje će uskoro stati na put ovakvoj praksi. Sa druge strane, da se nismo umešali u prirodni sistem na ovaj selektivni način, lešinari bi preovladali. Kada čitam o "prirodnim rezervatima za divlje životinje"  pitam se koliko su daleko upravnici spremni da idu, u pravcu zaštite vrsta koje, ukoliko se prepuste same sebi, mogu pretvoriti održiv habitat u pustinju - npr. sive veverice, srndaći, kanadske guske ili kormorani.

Pas u polju

I na kraju - najveći problem od svih - kućni ljubimci. Jedna komšinica ima psa koga šeta stazom kroz šumu, puštajući ga da trči kroz grmlje i po poljima. Pas ko pas, radi uobičajene stvari, njuška u potrazi za životinjama i juri one koje pronađe. Zimi, kada su ptice sakrivene ispod lišća, čuvajući svoju energiju najbolje što mogu, one ne mogu lako preživeti ako ih neko juri svaki dan. Isto važi i za zečeve, kuniće i glodare. Naravno da naša komšinica tvrdi kako njen pas ne bi ni u snu pokušao da ubije životinju koju juri - pa on samo radi ono što mu je u prirodi. Isto važi i za fazane, zečeve ili lasice koje pojuri. Problem je što pas na kraju odlazi toploj kući i večeri koju dobija iz higijenskog vakuumskog pakovanja, dok njegova lovina ostaje gladna, pokušavajući da se oporavi od pretrpljenog šoka, i oslabljena čeka sledeći neprijatan susret.

Drugi komšija ima dve mačke - prelepe životinje koje odlično umeju da simuliraju ljubav prema svojim ljudskim domaćinima, šepureći se oko njih sa nepobedivom ohološću domantne vrste. I mačke i psi su predatori ali se psi mogu obučiti da ne ubijaju. Oni se mogu naučiti da usmeravaju svoje lovačke nagone na neki drugi čoveku prihvatljiviji cilj, poput čuvanja ovaca ili donošenja plena u lovu.*

* (napominjemo ovde da je u pitanju prevod autorskog teksta i da se Zivotinjsko carstvo zalaže za potpunu zabranu bilo kakve vrste lova kao rekreativne aktivnosti).

Sa mačkama to nije slučaj. Sve u njihovoj prirodi je usmereno kao lovu, i iako one mogu biti razmažene da odustanu od tog svog cilja, one tim procesom odustaju i od svoje prave prirode. Prava mačka želi napolje, a kada je napolju, ona ili on želi lovinu. Razlike između legitimne i nelegitimne mete, između tzv. štetočine i zaštićene vrste, između saveznika i neprijatelja - nemaju nikakav značaj u očima mačke, koja odlazi od kuće u potrazi za pticama pevačicama, poljskim miševima, rovčicama i drugim bezopasnim i neophodnim bićima sa jedinom mišlju i željom za njihovom krvlju.

Mačka u lovu

Prema jednoj proceni, 180 miliona divljih ptica i malih sisara svake godine bude ubijeno od strane mačaka samo u Velikoj Britaniji. Domaća mačka je, bez dileme, najdestruktivnija od svih stranih životinjskih vrsta koje su donesene na Ostrvo. Ona je takođe zaštićena, ne samo zakonom, već i inkvizitorima koje šalje  RSPCA (najuticajnije udruženje za zaštitu životinja u Engleskoj), organizacija koja tvrdi da voli divlje životinje, dok istovremeno troši ogromne resurse na bića koja ih uništavaju.

Dva pitanja treba da se postave kada je u pitanju bilo koja ljubav - da li ona koristi onome ko je prima, i da li koristi onome ko je daje? Postoje ljubavi koje porobljavaju, guše, iskorišćavaju i zloupotrebljavaju. Opet, postoje i ljubavi koje mogu da zbune ljude koji u njoj uživaju, dajući im lažan i laskajući pogled na same sebe, i utešnu sliku sopstvene bezuslovne neodoljivosti. Pretpostavljam da je Hitlerova ljubav prema njegovim psima bila takva ili slična. Ljubav sama po sebi nije dobra. Dobra je kada je deo vrline, a loša kada je deo poroka. Učenje šta i kako voleti je deo moralne edukacije, a ljubav kao i druge emocije mora biti disciplinovana kako se ne bi srušila u sentimentalnost sa jedne strane ili u dominaciju sa druge strane krajnosti. Postoje detinjaste ljubavi, sanjive ili patetične ljubavi, i mi očekujemo da ljudi prerastu takve stvari vremenom. Često, kada im ne uspeva, razlog može biti upravo kućni ljubimac koji stoji na putu sazrevanja.


       Hitler i Eva Braun sa svojim psima
                                            Adolf Hitler i Eva Braun su bli posvećeni svojim psima

Ljubav prema životinjama je retko samo ljubav prema jednoj individualnoj životinji. Ja volim divlje životinje na našoj farmi ali su malo njih zaista individualna bića za mene. Prisustvo zeba - ne određene pojedine zebe - me čini da se osećam lepo, i trudim se maksimalno da budem u njihovom društvu. Naravno da se brinem kada naiđem na pticu ili sisara u opasnosti, i uvek bih pokušao da pomognem, ali to nije ljubav već samo obična dobrota.

Međutim, kada su u pitanju psi, nema sumnje - ne samo da psi uzvraćaju ljubav svojih vlasnika, već se vezuju za nas kao jedinke, na način koji čini vlasnika nezamenljivim u njihovoj naklonosti - u toj meri da nam pseća tuga može izgledati beznadežna više nego bilo šta drugo što bi mi mogli da osetimo. Usmerena odanost psa, kada do nje dođe (jer nisu svi psi sposobni za to), je jedna od najdirljivijih darova koje dobijamo od životinja - tim pre što zapravo i nije u pitanju poklon kao takav već pre potreba. Izgleda mi da je primalac takve ljubavi pod obavezom prema biću koje je pruža i da to tada stvara jedinstvenu osnovu za ljubav koja se mora uzeti u obzir. Vlasnik odanog psa ima obavezu da brine o njemu daleko više nego što to čini vlasnik konja, ovce ili krave. Zapostaviti ili napustiti takvog psa znači izdati vezu poverenja.

Iz tog razloga moja komšinica ima pravo da misli kako njena dužnost prema njenom psu ima prednost nad mojom obavezom prema divljim životinjama čiju dobrobit ugrožava njen pas. Bila bi nemoralno sa njene strane da uživa u nepokolebljivoj naklonosti svog psa i da mu istovremeno uskraćuje ono što mu može uzvratiti bez ikakve muke sa sopstvene strane. Prema tome, ne osuđujem je zbog njenog iritirajućeg psa ili zbog njene podjednako iritirajuće ljubavi prema njemu. Krivica je moja, kao što je npr. moja krivica zbog nerviranja zbog sebičnosti porodica koje se besramno trude da obezbede najbolja mesta za sedenje u javnom prevozu. Svako od nas ima svoju sferu ljubavi,  i mi smo vezani za one koji su u njoj, bez obzira da li su u pitanju ljudi ili životinje.

Ipak, moramo prepoznati da voleći naše kućne ljubimce kao individue mi ugrožavamo životinje koje se ne mogu lako voleti na takav način. Voleći naše pse i mačke mi opterećujemo prirodni red koji najviše pogađa ptice i poljske životinje. Čak i ukoliko ta bića nemaju prava, to ne poništava činjenicu da mi imamo dužnost prema njima. Njihove dužnosti postaju sve ozbiljnije i zahtevnije svakoga dana, jer se mi ljudi širimo, otimamo im životni prostor bez griže savesti i koristimo ga bez kajanja. Naš nedostatak savesti je samo pojačan ljubavlju prema kućnim ljubimcima, koji nas uljuljkuje u opuštajućim, i jeftinim samoljubivim osećanjima prema životinjskom carstvu, koja na taj način ugrožavaju ostatak prirodnog sveta. Svet životinja ne traži od nas ljubav prema izabranima, što je lako, već ljubav prema svima, što je teško."


Roger Scruton, za BBC News magazin




Komentari/pitanja

.... divljina

   
  Maya di Altobello
  Shadow of Aire
.Lionheart
[erdel terijer]
  Express Man Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Big Band Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Ivory Iv from Lipar Land [doberman]
   

2003-2012 © Životinjsko carstvo