.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... svaštara

.... forum

Azil "Ogi"


Zahvaljujući organizacionoj podrški supruge kanadskog ambasadora u Srbiji, gospođe Ketrin Louter, u nedelju 27. avgusta 2006. imali smo priliku da posetimo jedan od azila za napuštene životinje koji se nalazi na obodu Beograda, tačnije u Vrčinu iza Avale.

Uverili smo se da se radi o istinskim ljubiteljima životinja koji nekada nesretnim životinjama pružaju topao dom i sigurnost. I pored toga, ovim dobrim ljudima jeste potrebna konkretna pomoć, u obliku kućica ili boksova za pse ili materijala od kojih bi se mogli napraviti.

O istorijatu i sadašnjosti azila pročitajte iz pera Jovane Pedović koja pored uobičajenih obaveza u azilu brine i o odnosima sa medijima:


Mi smo sa Novog Beograda i pre tri godine dok azil nije ni postojao brinuli smo se o kucama koje su bile u dvorištu našeg 62-og bloka. Onda je moja dugogodišnja poznanica, Radmila Lučić [slika levo], kupila kuću sa prostranim dvorištem u Vrčinu kod Avale jer jako voli životinje i htela je da se brine o njima.

U početku smo tamo imali mačora, njena dva psa i još dva psa iz bloka.

Tada smo pronašli organizaciju "Evropska Inicijativa 17" gde je glavni organizator Danica Drobac. U početku, dok je tamo bilo samo pet životinja, nije nam bila potrebna naročita novčana pomoć sa strane, ali se vremenom broj povećavao i sada imamo čak 27 preslatkih pasa i 7 mačaka!


Do prošle godine smo svakog meseca dobijali novčanu pomoć od organizacije, ali je više nema. Jedini donator nam je sada firma "Famis" koja vrši donacije hranom koja nam mnogo znači ali opet "naša" organizacija ne može da obezbedi redovan prevoz hrane do Vrčina tako da se opet snalazimo sami.

Naime, nije nam sada potrebno novčano finansiranje već kućice za pse, boksevi, hrana i jedan normalan friz, koji funkcioniše kako treba, za smeštaj mesa za kuce. Pošto organizacija "nije mogla niti će moći" da nam to priušti mi moramo da se na ovaj način obraćamo ljudima za pomoć. Isto tako, volonteri u azilu bi dobro došli.

Azil se nalazi u Vrčinu kod Avale. Ime je dobio po Ogiju - najstarijem psu koji je od početka u njemu i koji je spasen sa ulice iz našeg bloka. Pas je danas star 13 godina i rase je Nemački prepeličar. On se svojevremeno zadesio u našem bloku u toku pratnje ženke u teranju, Maze (4 godine), koja je sada takođe u azilu. On i pored starosti i dalje zna i voli da potrči i igra se. Svi psi su sterilisani i redovno se vakcinišu i pregledaju.

    


Dvorište je prostrano i psi se slobodno kreću po njemu. Imamo tri boksa iza kuće gde se nalaze štenci i stari psi koji se slabo kreću.

    

Pored toga imamo samo 3 kućice za pse, ali nas zato spašava tavan, gde smo im napravili skloniste gde mogu da spavaju tokom zime a da im ne bude hladno. Imali smo tu sreću da se svi psi međusobno slažu i da pored malih režanja ne dolazi do tuče između pasa. Zna se ko koga mora da sluša, svi psi slažu i sa mačkama tako da nemamo problema ni sa tim.

Bella- Beca - nju su udarila kola. Imala je prvu operaciju ali nije bila toliko uspešna, i posle uopšte nije osećalo noge. Mi nismo imali novac za drugu operaciju a nije imala ni "organizacija", pa sam ja preko interneta nešla jednu predivnu osobu, koja je samnom otisla prvi put do Azila, videla moje pse i Becu i bez razmišljanja rekla da zakazemo operaciju kod veterinara.

Ovom prilikom želim da zahvalim Neli (Danijeli) za pomoć jer Beca sada pomera zadnje šapice. Druga operacija je izgleda imala efekta, sve ide svojim tokom pa ćemo videti rezultate na kraju. Ljudi bi trebali da se ugledaju na nju (Nelu).



Sada imamo prinove u azilu - pet malih pufnica, a psi će biti malog rasta, Oni su tek su dobili zubiće i imaju oko pet nedelja. Keruša je doneta, preko organizacije, iz Mirijeva.

   
slika levo: mužjak, društven i druželjubiv
sredina: mužjak, razuigran i društven, klopa mu je na prvom mestu
desno: iako mali, laje na sve, traži od svih da se igraju sa njim i već sada brani svoju "teritoriju" kao veliki pas čuvar

                                  
                               trobojni psić gore je jedini plašljiv i povučen ali jako voli da se mazi.
                               gore desno je jedina ženkica

Pravi opis za prelepu i jedinu ženku u leglu [slika gore desno] je ANTIHRIST. Iako vlada mišljenje da su ženke mirnije i bolje naravi, malena je odličan primer da nije uvek tako. Stalno je u pokretu i obožava da jede. Ona je i najveća, a pored svega toga najviše voli da gricka patike.

Ovo je ženka koja je veoma mirna i nije sterilisana. Stara je oko 8 meseci. Skroz je bela i ima samo tu jednu veliku tufnu na oku. Malog je rasta. Druželjubiva je prema drugim psima  i nije agresivna čak je i malo povučena, voli da se igra. Njen izgled nam je i pomogao oko imena, zovemo je Tufnica.












Sledeći pas koji takođe traži dom je lovni terijer [slika desno], mužjak. Napao ga je pit bul i kod nas je doveden polumrtav. Uspeo je da se izvuče i rana na vratu mu je već zarasla. Ostalo je još da mu poraste dlaka. Dobar je i živahan, zna osnovne komande, što nas je i navelo da zaključimo da je već bio kod nekog, al je na kraju završio na ulicama Mirijeva. Star je oko godinu dana. Trenutno nema određeno ime.

Mahi [slika levo], pas star godinu i po dana, mužjak umiljat i dobar, malog je rasta.

To su za sada psi kojima je hitno potreban novi i siguran dom.

Zlaća (slika desno, pravo ime Zlaćana, na koje se verovali ili ne zaista odaziva) je izuzetno pametno kuče. Zlaća sarađuje u svakom trenutku







Dobrica [levo], organizacija
ga je dovela kod nas jer su ga šinteri uhvatili pošto je navodno "agresivan“ pas.







Slika desno: Mala [rasan pas, ptičar], Mina I Ina [stare 1 godinu, njeni štenci]







Komentari/pitanja

.... divljina

 

2003-2011 © Životinjsko carstvo