.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... svaštara

.... forum

Otvaranje i predavanja na “DANIMA EVROPSKE BAŠTINE“ u Beogradu


Kako je i najavljeno, Prirodnjački muzej Beograda se u veliku manifestaciju "Dani evropske baštine" uključio sa temom "Zemlja - nekad i sad".

Veliki broj osnovaca od 7 do 11. godina koji su učestvovali u na konkursu crteža sa temom "Zemlja" ispunio je prostorije galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Osim zahvalnica i počasnih ulaznica za učesnike konkursa, dodeljene su i nagrade za najbolje plasirane mlade takmičare. Posetioci su u samoj galeriji imali priliku da vide izložene radove mališana i uvere se u njihov pozitivan odnos prema prirodi i životinjama.

       
prvo, drugo i treće mesto na konkursu

Nakon dodele zahvalnica saradnicima i drugima koji su na neki način pomogli ovu priredbu [koju je dobio i urednik Životinjskog carstva ] započela su zanimljiva predavanja, tačnije njih pet.

Prvo, o postanku i sastavu planete na kojoj živimo, održao je profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Dr Dragan Milovanović. Iako se u svom radu uobičajenom radu obraća studentima, profesor Milovanović je svojim živopisnim načinom izlaganja uspeo da animira osnovce da sa pažnjom prate ovu prilično ozbiljnu temu.

                                   

Podjednako zanimljivo izlaganje imao je Mr. Milan Paunović koji se bavi istraživanjem živog sveta u Lazarevoj pećini, jednoj od najvećih u Srbiji. Saznali smo da je nesavesnim postupanjem u prošlosti [delimično izazvanim neznanjem] narušen ekosistem same pećine u koju organske materije dospevaju preko više kolonija slepih miševa. Osim ovih letećih sisara, ovu pećinu nastanjuju i mnogi drugi oblici života. Zglavkari, gljive, biljke, crvi, gliste, vodozemci, ptice i glodari pećinu čine složenim bio sistemom. Kako je ovo bez sumnje izuzetna zanimljiva tema, uskoro ćete o Lazarevoj pećini i slepim miševima imati prilike da čitate više na našim stranicama.

                                   

Nakon Mr Paunovića reč je uzeo Robert Mišić, instruktor speleologije iz Bora. Tim Speleološkog društva "Bradan" iz Bora koji on predvodi, prethodnih godina je otkrila više kilometara novih kanala, 7.5km samo 2001. Merenja dužine svih kanala rađena su uz pomoć speleoloških timova iz Bugarske i Rusije. Prizori koje smo mogli da vidimo, a koje su fotografisali članovi "Bradana" izazivaju divljenje. Protok vode i taloženje određenih supstanci u ovoj pećini napravili su, kao što možete videti, jedinstvena umetnička dela prirode. Kao što to obično biva, deo pećine otvoren za turiste neki su zloupotrebili na jako ružan način pišući grafite po zidovima.

                          


Naredno izlaganje, autorke Mr Marine Mučalice bilo je posvećeno istraživanju stanja banja u Srbiji od 19. veka do danas. Njihov veliki broj i blagotvorna dejstva voda privlačili su pažnju evropljana još od 1845. godine kada je baron Herder u svom delu "Put po Srbiji" opisao svoje oduševljenje Brestovačkom banjom u kojoj je kako kaže, blagotvorno dejstvo osetio već posle samo dva kupanja. Raznovrsnost tipova mineralnih i lekovitih voda u brojnim banjama Srbije predstavljaju veliki i donekle neiskorišćen potencijal naše zemlje koji u današnje vreme intenzivnog industrijskog razvoja moramo naročito čuvati.

Program je završila Mr Mila Karas predavanjem pod imenom "Put omorike". Biljna vrsta koju je otkrio naš poznati botaničar Josif Pančić raširila se od njegovog vremena do danas po čitavoj Evropi. Interesovanje za ovu vrstu bilo je toliko da zapanjuju udaljenosti na koje je tada bila slata, ako uzmemo u obzir vreme potrebno da paket stigne do npr. Engleske ili Poljske. Specifičnost same vrste još je više komplikovala rad Pančići i njegovim saradnicima. Ne postoje zapisi o tome kako su npr. dolazili do semena koje na omorici raste samo na najvišim vrhovima zrelih stabala. Oni su po svemu sudeći morali da se penju kako bi došli do semenki. Danas u Beogradu, u kalemegdanskom parku postoje stabla stara preko 110 godina, obima 0.59 i 1.53m. Iako cvetaju i donose seme, nisu doneli podmladak na ovom lokalitetu. Oni su tu dospeli kao poklon Botaničke bašte i predstavljaju dendrološku i naučnu vrednost.

Utisak vašeg reportera je da su se autori izuzetno trudili i uspeli da posetiocima predstave svoj rad, prirodna bogatstva naše zemlje i naše Zemlje, kao i važnost njihovog poznavanja i čuvanja. Mala sugestija koja bi se mogla uputiti ovom uspešnom programu je da bi naredni put možda trebalo uvesti i mogućnost da posetioci postavljaju pitanja na predstavljene teme na koje bi nakon predavanja dobijali odgovore.

Zahvaljujem se Tatjani Milić-Babić, kustosu Prirodnjačkog muzeja i njenim kolegama na saradnji.

Komentari/pitanja

.... divljina

 

2003-2005 © Životinjsko carstvo