.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi
Zašto pripitomljeni psi (i drugi sisari) imaju spuštene uši?



Spuštene uši pasa

Pogledajte nekoliko vrsta pripitomljenih vrsta sisara i primetićete sličnosti među njima, uključujući i spuštene uši.

Prirodnjak i tvorac teorije o evoluciji Čarls Darvin je čak u prvom odeljku svoje knjige "Poreklo vrsta" napisao: "Ne može se navesti nijedna domaća životinja koja u nekoj zemlji nema spuštene uši [...]"

Nisu samo uši u pitanju. Domestifikovane životinje dele priličan broj sličnih razlika od svojih divljih predaka poput manjeg mozga, manjih zuba, kraćih savijenih repova, svetlijeg i šarenijeg krzna. Ova pojava se zove "sindrom domestifikacije".

Rep savijen u krug je pokazatelj domestifikacije
Savijen rep u krug je jedan od pokazatelja domestifikacije (slika gore)

Naučni rad koji je nedavno objavljen u stručnom magazinu Genetika (Genetics) predstavlja novo objašnjenje zbog čega toliki broj domestifikovanih životinja ima toliko sličnih osobina.

Adam Wilkins, iz južnoafročkog instituta Stelenboš (Stellenbosch Institute of Advanced Study), i njegovi saradnici smatraju da je ljudska selekcija kod domestifikovanih vrsta izmenila nervni greben, prolazni sistem ćelija koji je prisutan tokom razvoja embriona. Ćelije nervnog grebena su promenjive, multipotentne i migratorne populacije ćelija karakterističnih za kičmenjake, iz kojih nastaju razne vrste ćelija uključujući melanocite, kraniofacijalna hrskavica i kosti, glatki mišići itd.

Eksperiment sa srebrnom lisicom


Pas je pratilac čoveka najmanje 11 hiljada godina, duže od bilo koje druge domestifikovane životinje. Psi se razlikuju od svojih divljih predaka vukova po svim gorenavedenim karakteristikama "sindroma domestifikacije.

Naravno, psi nisu jedini primer. Ljudi su takođe domestifikovali krave, svinje, konje, ovde, koze... Krajem pedesetih godina prošlog veka, Dmitri Belajev, ruski odgajivač lisica (radi prodaje njihovog krzna) koji je kasnije postao genetičar, započeo je dugotrajni eksperiment kako bi otkrio da li može selekcijom da eliminiše divlje osobine iz srebrne lisice, koja je bila teška za gajenje zbog svoje agresivne prirode.

Divlja srebrna lisica
Divlja srebrna lisica. Zefram/Wikimedia Commons, CC BY-NC-SA

U svakoj generaciji lisica, on je ukrštao one koje su pokazivale najmanju agresivnost prema ljudima koji su ih hranili.

Njemu i njegovoj naslednici Ljudmili (Lyudmilla Trut) je bilo potrebno samo 20 generacija, odnosno oko 25 godina, da stvore srebrne lisice koje su od samog rođenja bile toliko pitome da mogu biti kućni ljubimci. Za naučnike koji izučavaju evoluciju, ovo predstavlja izuzetno kratak vremenski period.

Ipak, ovo nije bio najneobičniji rezultat eksperimenta. Naime, iako su birane prema temperamentu, kasnije generacije srebrnih lisica su imale kraće njuške, manje zube, mekše i spuštene uši, savijene repove i drugačiju boju.

Domestifikovana srebrna lisica
Domestifikovana srebrna lisica, koja puno više liči na psa. Luz Rovira/Flickr, CC BY-NC-ND

Ljudi bi mogli vršiti selekciju u cilju dobijanja pitomijih i manje agresivnih zverčica, ali zašto bi sem toga domestifikovane životinje značajno menjale i druge fizičke osobine?

Nervni greben

1968., iste godine kada je Darvin objavio kompletnu monografiju o domestifikaciji, švajcarski anatom Vilhelm His ( Wilhelm His Sr) je opisao ono što se danas naziva embrionski nervni greben.

Embrioni kičmenjaka se u ranoj fazi razvoja sastoje od tri "klicina lista". On je opisao niz ćelija u spoljnom sloju (ektodermu), između dela koji stvara kožu i dela koji stvara nervni sistem, i nazvao ga Zwischenstrang (“među-greben”). On se danas zova nervni greben.

Ove ćelije se pomeraju u srednji sloj (mezoderm), koji stvara skeletna, vezivna, mišićna, žlezdana i reproduktivna tkiva.

Nervni greben
U embrionu koji se razvija, ćelije nervnog grebena migriraju u smeru koji pokazuju crvene strelice (na ilustraciji) ka srednjem klicinom listu (mezoderm). Kada dospeju tamo, one formiraju različite telesne strukture. Don Newgreen, CC BY-NC-ND

Smatralo se da svaki klicin list stvara međusobno isključiva tkiva, ali je protivdokaz došao 20 godina kasnije kada je ruski biolog Nikolaj Kastšenko ukazao da arhetipna tkiva srednjeg sloja poput kraniofacijalnog skeleta potiču iz nervnog grebena.

Bilo je potrebno više od 30 godina pre nego su nekada neprihvatljive ideje Kastšenka priznate kao tačne.

Objašnjenje sindroma domestifikacije:
Vilkins i kolege sada nude hipotezu koja povezuje razvoj nervnog grebena i telesne promene koje prate domestifikaciju.

Nervni greben stvara ne samo tkiva skeleta glave i vezivnih tkiva, zuba i spoljašnjih ušnih školjki nego i ćelije pigmenta, nervne i bubrežne žezde, koje određuju reakciju "borba ili beg" (fight or flight reaction).

Ćelije nervnog grebena su takođe važne za stimulaciju razvoja delova prednjeg mozga i nekoliko hormonskih žlezda.

Istraživači navode da proces domestifikacije vrši selekciju postojećih varijanti većeg broja gena koji utiču na razvoj nervnog grebena. Ovo izaziva umereno smanjenje broja ili aktivnosti ćelija nervnog grebena. Kao posledica, to dovodi do uticaja na veći broj struktura koje nastaju iz nervnog grebena, stimulišući sindrom domestifikacije.

Zanimljivo je da štetne promene gena koji upravljaju razvojem nervnog grebena izazivaju veliki broj sindroma poznatijih kao neurokristopatije kod ljudi i životinja.

Naučnici podupiru svoje argumente navodeći više primera uključujući i sindrome Treacher-Collins, Mowat-Wilson i Waardenburg sindrom. Štaviše, oni sugerišu da sindrom domestifikacije liči na blagu multigenetsku neurokristopatiju.

Začudo, istraživači ne navode Williams sindrom koji se odnosi na blagu varijaciju razvoja lica sa izraženim prijateljskim karakterom, poput opisanog u prošlogodišnjem francusko-kanadskom igranom filmu Gabriel. (Gabrielle, 2013).



Deo gena koji se povezuje sa Williams sindromom je određen kao jedan od mnogih delova genoma pasa koja se genetski razlikuju između pasa i njihovih divljih predaka, vukova.

Nova hipoteza pretpostavlja jedan intrigantan odgovor na pitanje domestifikacije koje je prvobitno otkrio Darvin, a koje su opisali Belajev i Trut: zašto sve karakteristike domestifikacije istovremeno postoje u više vrsta životinja?

Postoji mogućnost da je uticaj nervnog grebena toliko veliki da je moguće birati tačke slaganja koje podržavaju svaku hipotezu. U svakom slučaju, istraživači predlažu nekoliko molekularnih genetskih i funkcionalnih eksperimenata koji će dodatno ispitati njihove pretpostavke.



Komentari/pitanja

.... divljina

   
  Maya di Altobello
  Shadow of Aire
.Lionheart
[erdel terijer]
  Express Man Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Big Band Rezlark
 [patuljasti šnaucer]
  Ivory Iv from Lipar Land [doberman]
   

2003-2014 © Životinjsko carstvo