.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi

Besnilo kod pasa i mačaka


Patogeneza:
Besnilo (Rabies, Lyssa) je virusno oboljenje prouzrokovano Lyssa virusom od koga mogu oboleti sve toplokrvne životinje (ptice i sisari),kao i čovek. Virus se održava u pljuvački obolele životinje, a ujedom ili ogrebotinom se prenosi na druge. Virus napada isključivo nervno tkivo i putem perifernih nerava se prenosi do kičmene mozdine i mozga gde izaziva encefalitis tj. virusnu upalu mozga.

Što je mesto ujeda udaljenije od mozga, duži je inkubacioni period, jer virusu treba više vremena da stigne do tkiva u kome ispoljava svoj patogeni efekat. Brzina kretanja virusa duž nerva je od 12 do 100 mm dnevno, tako da inkubacija traje od 10 dana do nekoliko godina.

Drugi načini prenošenja su izuzetno retki, kao na primer slučaj gde je besnilo preneto prilikom transplantacije organa. Zabeleženi su i slučajevi inficiranja u pećinama preko kontakta sa aerosolom koji je inficiran virusom iz pljuvačke slepih miševa.

Besna lisica

Rasprostranjenost:
Besnilo se održava kod životinja i ptica u prirodi, i retko se prenosi na domaće životinje i čoveka.

Od domaćih životinja najugroženije su nevakcinisane mačke i psi lutalice po obodima urbanih sredina i u selima gde lakše mogu doći u direktan kontakt sa zaraženim životinjama iz prirode.

Zemlje koje su oslobođene od besnila su uglavnom ostrvske zemlje i regije: Australija, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Antarktik i još neke oblasti u Evropi i Južnoj Americi u kojima je besnilo iskorenjeno primenom oralne vakcinacije životinja u prirodi.

Besnilo je najrasprostranjenije u Aziji i Africi, posebno u Indiji, Vijetnamu i na Tajlandu. Smatra se da od besnila godisnje umre od 26000 do 55000 ljudi od čega samo u Indiji oko 20000. Zelenom bojom na karti su obeležene zemlje slobodne od besnila.

Mapa besnila na Planeti

Klinička slika:
Postoji furiozna forma (psi, macke, konji, svinje, divlji mesojedi, glodari, čovek) i tiha forma besnila (domaći i divlji papkari i preživari, ponekad mačke).

Kod furioznog besnila postoje tri stadijuma: Prodromalni stadijum traje do tri dana. Dolazi do povećanja telesne temperature, svraba na mestu ujeda, nestaje apetit ili se pojavljuje nagon za gutanjem stranih predmeta (alotriofagia). Ponekad se pojavljuje strah od vode (hidrofobia) pri čemu dolazi do spazma larinksa (stezanja grkljana) pri pokušaju nasilnog davanja vode. Životinja je neraspoložena i nervozna, otežano guta, pojačano je lučenje pljuvacke, otežano je defeciranje i uriniranje.

Stadijum ekscitacije traje 2 dana. Životinje postaju izuzetno razdražljive i agresivne, preosetljive na zvukove i svetlo (fotofobija). Škripe zubima, grebu i ujedaju sebe ili druge životinje i ljude, čak i osobe koje poznaju i vole. Takođe, imaju nagon za neprestanim kretanjem. Dolazi do paralize grkljana i nemogućnosti uzimanja hrane i vode, i pojavljuje se promukao glas.

Paraliticki stadijum traje 3 do 4 dana. Dolazi do paralize mišića tela i ekstremiteta kao i glatke muskulature, usta su otvorena a jezik nekontrolisano visi. Dolazi do paralize mišića za disanje, konvulzija, kome i na kraju do uginuća. Kod tihe forme besnila pojavljuje se samo treći stadijum.

Dijagnoza se postavlja testom fluorescentnim antitelima i obdukcijom mozga gde se u strukturi poznatoj kao Amonovi rogovi nalaze u ćelijama posebne strukture nazvane Negrijevim telašcima.

Psi mogu doći u dodir sa bolesnim divljim životinjama

Preventiva - zakonska obaveza
Preventiva je od izuzetnog značaja i regulisana je "Pravilnikom o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti besnilo i načinu njihovog sprovođenja". Pravilnik možete preuzeti sa OVE ADRESE u .PDF formatu.

Psi i mačke se vakcinisu u uzrastu od 3 meseca inaktivisanom vakcinom, obeležavaju se mikročipom, izdaje im se pasoš – potvrda o vakcinaciji, a podaci se unose u centralnu bazu Uprave za veterinu u okviru Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije. Divlje životinje se vakcinišu postavljanjem mamaca sa peroralnom vakcinom u oblastima gde se pojavljivalo besnilo.

Transport pasa i mačaka preko granice regulisan je propisima zemalja u koje se putuje, tako da je za neke zemlje, uključujuci EU, nije dovoljan samo mikročip, pasoš i vakcinacija, već je neophodno utvrditi kvalitet imunološkog odgovora na vakcinu svake jedinke. To se radi u licenciranim laboratorijama, određivanjem titra antitela na besnilo iz uzorka krvi, mesec dana posle aplikacije vakcine. Životinju je neophodno revakcinisati svake godine, i ukoliko se poštuje datum vakcinacije, titar test se radi samo jednom u životu.

Ljudi koji profesionalno dolaze u kontakt sa virusom besnila takođe se vakcinišu jednom godišnje.

Terapija:
Obolele životinje se ne leče. Ukoliko nevakcinisana životinja ujede čoveka, posmatra se od strane veterinara ili veterinarskog inspektora tri puta u 10 dana i ukoliko nema simptoma besnila, vakciniše se. Kod ljudi ujednu ranu treba dobro isprati sapunom i vodom i povidon jodom. Primenjuje se imunizacija nultog, sedmog i dvadesetosmog dana od ujeda hiperimunim antirabičnim serumom i interferonom. Postoji i Milvoki protokol gde se pacijent uvodi u komu i leči antivirusnim lekovima. Rešavanje problema besnila mora da bude sprovedeno strogom primenom preventivnih mera na globalnom nivou. Dokazano je da je moguće iskoreniti ovu bolest, što je i učinjeno u Švajcarskoj i još nekim zemljama disciplinovanim poštovanjem propisa.



Pet Wellness Eva                 DVM Dragana Petković
                 V.A.Pet Wellness EVA
                 Pariske komune 27, Novi Beograd
                 011 2690118


Marketing




.... divljina


 
 
 
 

2003-2015 © Životinjsko carstvo