.... naslovna

.... psi

.... mačke

.... ptice

.... male životinje

.... galerija

.... forum

.... prezentacije

.... oglasi

Štenećak, Febris infectio


Štenećak, Febris infectio canis (lat.) ili Canine Distemper (eng.)


• Definicija
Virusno oboljenje od koga mogu oboleti psi, vukovi, lisice, lasice, feretke, tvorovi, pa čak i foke. Sličan je virusu malih boginja. Smatra se da se virus održava u populacijama nevakcinisanih gradskih pasa. Obolevaju mlade životinje, do godinu dana starosti.

• Prenošenje i inkubacija
Infekcija se prenosi preko vazduha, hrane, vode i kontaktom, a sve telesne izlučevine su infektivni materijal posle 22 dana od infekcije. Inkubacija traje od 3 do 18 dana. Virus Štenećaka napada epitelna, nervna i limfna tkiva, pa je zbog toga simptomatologija veoma raznovrsna.

• Simptomi:
Najpre se pojavljuje visoka temperatura, virus se razmnožava u limfnom tkivu i epitelu respiratornog trakta, pa možemo primetiti uvećane podvilične limfne čvorove i tonzile, kao i gnojni iscedak iz nosa i očiju.

                     Štenećak

Ubrzo se pojavljuje kašalj i otežano disanje kao posledica upale pluća. Virus izaziva imunosupresiju, tako da broj limfocita (ćelija koje stvaraju antitela) opada. Ovo je respiratorna forma.

Posle nekoliko dana, virus napada epitelno tkivo digestivnog trakta (sluzokožu creva) pa se pojavljuje i vodenasta stolica sa primesama krvi. Pojava ovih simptoma predstavlja gastrointestinalnu formu štenećaka.

Štene je malaksalo, ne jede, otežano diše. Jastučići i nosno ogledali su suvi i orožali. Na koži stomaka se mogu pojaviti gnojni čvorići. Ukoliko prežive ove faze, najčešće nastupa period remisije. Posle nekog vremena viris zahvata i nervno tkivo pa se pojavljuju vrlo raznovrsni neurološki simptomi: nekoordinisani pokreti, epileptiformni napadi, slepilo, slabljenje sluha, pa čak i gubitak svesti i koma. To je nervna forma štenećaka.

Sve forme mogu ali ne moraju da se pojave, i mogu se pojavljivati drugim redosledom, ili čak sve tri zajedno. Ako štene preživi, nervni simptomi, tvrde šape i nos i oštećenja na zubima nastala dejstvom virusa na ćelije koje proizvode gleđ ostaju doživotno.

Nije valjda štenećak?
           Štene se mora preventivno vakcinisati čime se otklanja opasnost od ove smrtonosne bolesti


• Dijagnoza
Postavlja se na osnovu simptoma i testom na štenećak koji se radi vrlo jednostavno - uzimanjem brisa iz oka.

• Terapija
Sastoji se iz simptomatske terapije: infuzije fiziološkog rastvora i glukoze, udarnih doza vitamina, antibiotika (da bi se sprečile i lečile sekundarne bakterijske infekcije), sredstava za obaranje temperature, sredstava protiv mučnine, kapi za oči i svih lekova koji će pomoći da se ublaže i nestanu simptomi.

Preporučuje se odmor, dijetalna hrana i puno tečnosti.

Postoji ciljana, uzročna ili kauzalna terapija koja deluje na sam virus. To je hiperimuni serum koji se sastoji od antitela protiv virusa štenećaka i kod nas nažalost nije registrovan!!!

• Preventiva
Sastoji se iz tri vakcine koje se daju ovim redosledom: prva od 6. do 8. nedelje života, a druge dve u razmacima od 3-4 nedelje. Antitela se pasivno prenose putem majčinog mleka i štite štene oko 40 dana, pa se savetuje redovna vakcinacija budućih porodilja, pogotovo u odgajivačnicama i azilima i svuda gde postoji veliki broj pasa na malom prostoru. Ukoliko se bolest pojavi, serum se može dati i zdravim štencima koji nisu vakcinisani, što sprečava pojavu oboljenja. Oni se vakcinišu tek posle 45 dana od davanja seruma.

Pet Wellness Eva                 DVM Dragana Petković
                 V.A.Pet Wellness EVA
                 Pariske komune 27, Novi Beograd
                 011 2690118


Marketing




.... divljina


 
 
 
 
 

2003-2014 © Životinjsko carstvo